Hrvatsku će sledeće godine POGODITI NEŠTO STRAŠNO: "Sećam se toga iz socijalizma"

Od sledeće godine u Hrvatskoj plate više neće biti tajna, barem u većim kompanijama sa 100 i više zaposlenih. Evropska Direktiva o transparentnosti plata, koju Hrvatska mora ugraditi u Zakon o radu do juna 2026. godine, omogućava zaposlenima da zatraže podatke o svojoj plati, ali i o prosečnim platama kolega i koleginica koji rade isti ili sličan posao.

Dok neki stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo dovesti do odlaska kvalitetne radne snage koju poslodavci neće moći platiti koliko vredi, drugi smatraju da bi nova direktiva mogla pozitivno uticati na tržište rada. Pitanje je kako će promena uticati na sektore poput IT-ja, gde je ranije bio manjak radnika, a sada se na jedno radno mesto prijavljuje i više od 100 kandidata.

Teme za vas

Na Redditu, korisnik ludi_matematicar pita:

- Kako većina zna, od juna sledeće godine poslodavci će u oglasima morati navesti iznos plate, a zaposleni će imati uvid u platne razrede. Mislim li da će ovo stvarno pomoći radnicima, ili će poslodavci samo stavljati raspon „od minimalne plate do 5.000 evra“ i glumiti transparentnost? Hoće li ovo uticati na tržište rada?

Tržište rada pod pritiskom

Korisnik ističe da će promena sigurno uzdrmati tržište rada koje je već sada u lošem stanju:

- Kandidati će postati izbirljiviji i neće se prijavljivati na svaki loš oglas samo da „probaju sreću“. Broj prijava po oglasu će se smanjiti, što na prvi pogled može delovati kao lakše zapošljavanje. S druge strane, neki škrtiji poslodavci bi mogli biti primorani da povećaju plate kako bi ostali konkurentni. Uz jasne informacije o plati, konačno će se videti realna vrednost poslova i tržište će se početi čistiti od loših oglasa.

Mnogi se slažu da će inicijativa biti korisna, iako ističu da će balkanski mentalitet uvek tražiti način da se zakon zaobiđe:

- Nikad nisam tretirao platu kao tajnu, iako su mi ugovori to naglašavali. Mislim da će ovo biti pozitivna promena, posebno za zaposlene. Imaćemo uvid u realno stanje plata u branši i znati gde stojimo. Poslodavci će morati da procene koliko im radnici zaista vrede i da li mogu sebi priuštiti da izgube nekoga – jedan je od komentara.

Transparentnost nije nova ideja

Neki korisnici podsećaju da transparentnost plata nije garancija rasta plata:

- Austrija ovo ima već godinama, a plate se nisu bitno promenile. U bivšoj Jugoslaviji su plate bile javne i svako je znao koliko ko zarađuje, ali su bile deset puta niže nego u tadašnjoj kapitalističkoj Nemačkoj, gde su plate bile tajna.

Ipak, mnogi ističu prednost uvođenja bruto plata u oglasima:

- Treba jasno navoditi bruto, jer većina ljudi ne zna kako se izračunava bruto-neto i ne zna koliko država uzima, a koliko poslodavac stvarno plaća. Ovo je šansa da zaposleni bolje razumeju svoju realnu vrednost.

Problem neinformisanosti

Stručnjaci upozoravaju da će poslodavci objavljivati bruto plate, ali da većina kandidata ne razume razliku između bruto i neto:

- Ljudi će se prijavljivati, a kasnije žaliti da ih „varaju oko plate“. Idealno bi bilo da se u oglasima dogovara bruto plata, jer bi to podstaklo bolje ugovore za zaposlene sa porodicama i decom.

Nova direktiva o transparentnosti plata donosi šansu za veće poverenje i pošteniju konkurenciju na tržištu rada, ali uspeh zavisi od edukacije zaposlenih, primene zakona i spremnosti poslodavaca da stvarno budu transparentni. U suprotnom, balkanski mentalitet i dalje može umanjiti njen efekat.

(Telegraf Biznis/Dnevno)