Vukovi s Volstrita se trgli, skače cena zlata: Šta može da se desi ekonomiji i ko će prvi da strada

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Volstrit na 15 minuta je prekinuo trgovanje zbog panične raspordaje akcija i pada indeksa.

Trgovanje na Volstritu je obustavljeno, pošto je korona virus spustio industrijski indeks Dau Džons za više više od 1.800 bodova, odmah posle početka jutrošnjeg trgovanja.

Pad sa 25.864 bodova na 24.031 ekvivalentan je 7,11% ukupne vrednosti indeksa, a sličan haos desio se i na londonskom FTSE i japanskom Nikkei indeks.

Globalne berze su ceo dan u slobodnom padu usled paničnog straha investitora od nove globalne recesije zbog širenja epidemije koronavirusa i "naftnog rata" s cenama koji je pokrenula Saudijska Arabija protiv Rusije.

Trgovanje je obustavljeno prvi put nakon predsedničkih izbora 2016. godine, sa ciljem da se izbegne dodatna ekonomska šteta.

Te godine, desila se takođe suspenzija, odnosno takozvani nivo prvi zaštite koji se aktivira se automatski kada širi indeks S&P padne sedam procenata.

Upravo tada, trgovanje je zamrznuto tek nakon što je američki predsednik Donald Tramp izabran za predsednika, a zbog straha investitora od totalne katastrofe jer su indeksi krenuli naglo da klize.

Tada, kao i danas, i cena nafte išla je nizbrdo neverovatnom brzinom.

Ovo se prvi put desilo decembra 2008. u jeku svetske finansijske krize izazvane krahom investicione banke Liman braders. Trgovanje je nastavljeno posle 15 minuta pauze, u 9:49 po istočnoameričkom vremenu, a indeks Dau Džon izgubio je ubrzo po nastavljanju trgovanja na berzi 2.000 poena.

Naftna mrlja na berzama 2020. 

Rijad je šokirao tržišta s odlukom da snizi prodajne cene za svoju naftu za šest do osam dolara po barelu, u zavisnosti od tipa nafte, kao i s planom da od aprila znatno poveća pumpanje, kako bi kaznio Rusiju, dojučerašnju saveznicu, što nije prihvatila predlog Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) za rezanje proizvodnje za još 1,5 miliona barela dnevno radi podrške tržištu ovog energenta.

Cene nafte su nakon vesti o odlukama Saudijske Arabije pale za više od 25 odsto, što je rezultiralo dramatičnom rasprodajom akcija naftnih kompanija jer investitori nastoje da se oslobode rizične imovine i da spas za svoj novac potraže u sigurnim utočištima kao što su državne obveznice, zlato i japanski jen.

kcije Saudi Aramka, najvećeg svetskog proizvođača nafte, stropoštale su se danas za čak 10 procenata, potonuvši znatno ispod početne cene koju je kompanija imala na Inicijalnoj javnoj ponudi krajem prošle godine, javlja Rojters.

Evropska tržišta akcija pretrpela su ogromne gubitke, pri čemu su berze u Londonu, Frankfurtu i Parizu registrovale pad između 6,0 i 7,0 procenata.

Glavni indeks Milanske berze je potonuo za 10 odsto nakon što je vlada u Rimu naložila karantin u velikim područjima na severu zemlje, uključujući i izolaciju italijanske finansijske prestonice, Milana.

Šta može da se desi i ko će prvi da strada?

Po pravilu, gde god je nafta umešana, prve na udaru budu energetske kompanije, kao što se vidi na primeru Aramka. To potvrđuju i poznati brokeri. Dodatno, investitori beže u sigurna ulaganja, pa počnu da ulažu u zlato, ove godine i bitkoin. Time, posledično, i njima skače cena.

- Poslednji put kada su cene sirovih proizvoda opale ovako nisko, u 2015. godini, SAD su primetile niz bankrota manjih energetskih kompanija. Nagli pad na tržištima dodao je zabrinutost zbog koronavirusa, tenzije na tržištu i slanje investitora u potragu za sigurnim oazama poput obveznica.

- Mešavina šokova učinila je tržišta besnim zbog onoga što se može opisati samo kao "crni ponedeljak" - rekao je Sebastijan Klements, analitičar platforme za finansijska plaćanja OFKS.

Kombinacija rata cena nafte Rusija vs. Saudijska Arabija, pad akcija i eskalacija problema sa korona virusom stvorili su smrtonosni koktel da pogorša prošlonedeljni mamurluk.

Američki predsednik Donald Tramp je nizom tvitova pokušao da objasni da je pad cena cena nafte dobar za potrošače, dok je medije, Rusiju i Saudijsku Arabiju optužio za "prepirku oko cene i protoka nafte" i rasprodaju zaliha.

Saudi Arabia and Russia are arguing over the price and flow of oil. That, and the Fake News, is the reason for the market drop!— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) March 9, 2020

Cena zlata polako već raste 

Cene zlata su danas umereno skočile, nakon što su preko noći pogodile sedmogodišnji maksimum iznad 1.700 dolara. Averzija prema riziku je veoma velika za početak nedelje trgovanja.

Globalna tržišta akcija se tope, dok su tržište valuta i robe na nivou zabrinutosti.

Obustavljanje trvoanja na Volstritu, podstaklo je prodajni pritisak zlata zbog stare trgovačke izreke da tokom oštrih previranja na tržištu, kada trgovci ne mogu prodati ono što žele, prodaju ono što mogu.

Cena za zlato za uncu je trenutno na na nivou od 1.680,50 dolara.

(V. B.)