Doktor Propast uplašen kao onomad pred krizu: Berze će potonuti 40 odsto

Foto: Tanjug/AP

Analitičari Dojče banke procenjuju da će akcije na berzama u svetu ove godine izgubiti 20 do 30 odsto vrednosti, dok čuveni ekonomista Nurijel Rubini, koji je predvideo globalnu krizu 2008, sada veruje da će berze pasti čak 40 odsto usled posledica izazvanih virusom korona.

Prema proceni kuće "Blumberg ekonomiks", ako posledice virusa u ostalim zemljama budu slične kao u Kini u prvom tromesečju, globalna ekonomija će ove godine imati štetu od 2.700 milijardi dolara, čak i ako pandemija uskoro prođe. Vlada Južne Koreje, zemlje koja je, posle Kine, najviše pogođena virusom korona, izdvojila je 13,7 milijardi dolara za ublažavanje posledica epidemije.

Zastupnički dom američkog Kongresa odobrio je osam milijardi dolara za akcije protiv virusa. Italijanska vlada će se zadužiti za 3,6 milijardi evra, kako bi suzbila epidemiju i pomogla kompanijama pogođenim padom zarade.

Centralne banke, od SAD do Japana i Australije, spuštaju kamate, a najugroženije države počele su da odobravaju vanredne rashode u budžetima kako bi pomogle posustaloj ekonomiji, navodi agencija "Blumerg". Ukoliko stane sa radom jedna fabrika automobilskih delova u Kini ili Italiji, gotovo celoj autoindustriji u Evropi i svetu preti privremena obustava proizvodnje.

Slično je u farmaceutskoj i ostalim industrijama. Teške posledice širenja virusa među prvima su osetile turističke, avio i druge saobraćajne kompanije, koje su preko noći ostale bez glavnine putnika i gostiju.

Najbolji pokazatelj zabrinjavajućeg razvoja događaja jeste iznenadna reakcija američke Centralne banke (FED) koja je "srezala" kamatnu stopu za 0,5 odstotnih bodova - na nivo od jedan do 1,25 odsto.

Taj neočekivani potez, koji se dogodio između dve redovne sednice uprave FED-a, izazvao je dodatni šok među investitorima na berzama, koje su sedam dana ranije zbog virusa korona izgubile više od deset odsto vrednosti. Virus je Kini tokom februara prepolovio ekonomske aktivnost, a njegovo nekontrolisano širenje po Južnoj Koreji, Japanu, Iranu, Italiji, te ostatku Evrope i sveta pokazuje da će globalne ekonomske posledice biti daleko veće od prvobitnih pretpostavki.

Rašireno je mišljenje da su centralne banke spuštanjem kamatnih stopa i monetarnim popuštanjem, pojednostavljeno nazvanim štampanje novca, izvukle svet iz recesije nakon 2008. godine. Naštampano je 20.000 milijardi dolara.

Međutim, taj silni novac uglavnom se nije prelio u ekonomiju i džepove građana. Bio je namenjen spasavanju posrnulih banaka i uglavnom se zadržao u finansijskom sektoru. Centralne banke, međutim, ne mogu da zaustave virus korona, koji je zatvorio mnoge fabrike, poremetio lance snabdevanja među preduzećima, sasekao trgovinu i putovanja po celom svetu.

Spuštanjem kamata centralne banke ne mogu naterati preduzeća da ponovno prorade niti naterati građane da sednu u avione i počnu da putuju...

Američki "Marketvoč" upozorava da centralne banke ne mogu puno napraviti zato što je danas reč o "šoku ponude", tipu ekonomskog udarca uzrokovanog nedostatkom robe i usluga. Sve je manje ekonomista koji očekuju brz oporavak ekonomija od efekata virusa.

Iako u Kini epidemija jenjava, kuća "Standard i Purs global rejtings" čekuje da će posledice epidemije ta zemlja osećati dva do tri tromesečja tokom ove godine.

(Telegraf Biznis/Tanjug)