Ova kriza podseća na težak period kojeg se svi groze: "Sada bi moglo da bude mnogo gore"

Međunarodna agencija za energiju (IEA) u ponedeljak je upozorila da bi trenutna energetska kriza mogla biti gora od naftnih šokova 1970-ih. Iran je zapretio osvetom ako američki predsednik Donald Tramp u delo sprovede pretnju koju je uputio u subotu – napad na iranske elektrane ako ne otvore Ormuski moreuz u roku od 48 sati.

Iran tvrdi da je tesnac otvoren za sve osim za one koji napadaju njihovu teritoriju, ali upozoravaju da su spremni da u potpunosti zatvore pristup tom plovnom putu ako njihova energetska infrastruktura bude napadnuta. Rastuća energetska kriza usred američko-izraelskog rata sa Iranom neke već sada podseća na naftne šokove 1973. i 1979. godine, koji su izazvali nagli rast svetskih cena nafte, nestašicu goriva i paniku među ljudima.

Teme za vas

Prvi šok 1973. godine nastao je nakon što su Sjedinjene Države dale oružje Izraelu tokom Jomkipurskog rata, dok se Izrael borio protiv koalicije arapskih država. Kao odgovor, arapske države članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) uvele su naftni embargo prema SAD i zemljama koje podržavaju Izrael.

Posledice su bile strašne

Posledice su bile brze i teške. Cena nafte gotovo se utrostručila, a administracija predsednika Ričarda Niksona uvela je ograničenje potrošnje goriva, što je dovelo do dugih redova na benzinskim pumpama i nacionalnih rasprava o preteranoj zavisnosti od strane nafte.

Embargo je konačno ukinut 1974, ali olakšanje je bilo kratkog veka. Samo nekoliko godina kasnije, 1979, izbila je Iranska revolucija svrgavanjem Šaha i početkom rata između Irana i Iraka. Previranja su ponovo poremetila izvoz nafte i devastirala globalnu ekonomiju. Stope nezaposlenosti skočile su na nivoe neviđene od Velike depresije, a cene nafte ostale su visoke godinama, smanjujući se tek tokom 1980-ih.

Ove krize na kraju su ostavile zemlje Bliskog istoka "pod kontrolom globalne naftne industrije, koja je prethodno uglavnom bila pod kontrolom velikih privatnih međunarodnih naftnih korporacija, i nad većinom poznatih svetskih naftnih rezervi", napisao je američki akademik Džozef R. Rudolf. Šef Međunarodne agencije za energiju u ponedeljak je upozorio da trenutni rat sa Iranom može svet gurnuti u još veću energetsku krizu nego što su bili naftni šokovi 1970-ih.

Očekuje se rast cena hrane i putovanja

Potrošači širom sveta mogu očekivati da će plaćati više za namirnice i putovanja dok energetska kriza koju je izazvao rat između SAD i Izraela sa Iranom traje, rekla je analitičarka za CNN.

Ljudi koji žive u razvijenim i zemljama u razvoju i dalje će osećati finansijski pritisak jer rast cena energije utiče na druge delove ekonomskog sistema, rekla je Amena Bakr, voditeljka odeljenja za energiju na Bliskom istoku i OPEC+ u kompaniji Kepler.

"To utiče na sve lance snabdevanja i nije povezano samo sa energijom. Energija je temelj svega", dodala je.

Bakr je rekla da trgovci očekuju dugotrajan sukob i da će cene nafte ostati visoke do kraja godine, bez alternative koja bi nadomestila nestašicu na tržištu.

"Niko ne veruje da će ovaj sukob biti kratkotrajan," rekla je. "Čak i ako dođe do nekog rešenja, ono mora završiti ponovnim otvaranjem Ormuza", dodala je, misleći na kritični vodeni put koji vodi iz Persijskog zaliva, a koji je praktično zatvoren otkako je rat počeo.

(Teelegraf Biznis/Dnevno.hr)