Tri mere Vlade Srbije: Najugroženiji turizam, transport i logistika, nema promene radnog vremena

4000 penzionerima, baš pred izbore?! I da li će voditi računa o visini penzija? A nameće se i pitanje šta je sa nezaposleni a, koji nemaju nikakva primanja?! Od koga oni mogu dobiti neku pomoć?

A MIGRANTI slobodno ulaze i setaju se, njih niko ne kontrolise.

Najvise da ce za mesec dana penzioneri svi redom primiti pomoc od 4000 dinara. Zamislite, one sa oko 100.000 i one sa 13.000 dinara?! Gde je tu realnost, osim predizborne kampanje?!

Kakva bre privreda? A ljudi, deca? Zabranjeno okupljanje više od 100 ljudi, a škole imaju 500 do 1000 djaka i ne obustavlja se nastava. Šta je sa studentima? Vrtićima? Produžili raspust zbog gripa, ali Korona je ok izgleda! Pakao od države! Da smo svi pametni 8 da niko ne ide na nastavu, pa neka vide šta će.

Da nam je tito ne bi ovo bilo 😅🤣🤣🤣

Стигла је зима Јесен је полако отишла, а уместо ње стигла хладна бела зима. Ушуњала се полако у наше животе и својим леденим рукама чврсто стегла цео град. Снежни облаци као беле лађе плове небом, а из њих је пада први снег. Нежне беле пахуље као небеске балерине плешу у лету док са великих висина падају на улице и кровове кућа. Све око нас, полако постаје бело. Дрвеће је добило нову одећу и уморне гране нису више голе. Зима их је обукла у беле хаљине са дугим чипкастим рукавима. На травњацима су дебели вунени теписи, а на крововима кућа бели шешири. Мраз је на прозорским стаклима исплео сребрену чипку и уместо завеса различитих боја, сада на свим прозорима висе беле чипкасте завесе. Зима је пробудила успаване димњаке. Из њих се високо према небу диже густи сиви дим. Људи се греју у својим кућама, а животиње су се завукле у своја склоништа. Природа се лагано спрема за зимски сан. Птице селице су одлетеле на југ, а врапци су ућутали. Седе у својим малим гнездима скупљених крила и дрхте на хладном ваздуху. Једино деци није хладно. Обучени у топлу одећу, са осмехом на лицу трче по снегу, а он пршти по њихови ногама. Kад стигне зима и мраз све около стегне, једино се на дечијим лицима види осмех. Они воле кад им се пахуље нежно лепе за лице, воле снег и игре у њему. Зима је деци омиљено годишње доба. Зима У белом крзненом капуту и хаљини од беле чипке госпођа зима је покуцала на моја врата. Чврсто ме је загрлила својим леденим рукама и поздравила хладним дахом. Зима ни овог пута није стигла сама. Са собом је довела своје верне пријатеље, ветар и снежне облаке. Облаци као беле лађе плове небом и просипају снежни прах на нас. Све је бело и светлуцаво. Нежне беле пахуљице као блиставе звездице лепршају у ваздуху. Падају на кровове, прекривају улице и плету сребрену чипку на прозорима дечијих соба. Уморне и промрзле гране дрвећа нису више голе. Зима их је обукла у беле хаљине са дугим чипкастим рукавима и украсила светлуцавим бисерима. Kровови кућа, окићени снегом и ледом, поносно показују своје беле шешире. Мраз је на прозорима насликао слике од кристала, а испод стреха окачио стаклене лепезе. Промрзли врапци седе у својим маленим гнездима скупљених крила и дрхте на хладном ваздуху. Не чује се њихово весело цвркутање. Чује се само фијук ветра који изводи свој зимски концерт играјући се са снежним пахуљама, а оне као балерине плешу док нежно не падну на румена дечија лица. Дечаци и девојчице, обучени у топлу одећу, са осмехом на лицу трче по снегу, а он пршти под њихови ногама. Волим када стигне зима, иако ми је тада хладно и оштар мраз ме штипа по образима. Kада она дође, сива и суморна слика позне јесене нестане испред мојих очију. Све око мене постаје лепо и чисто и свуда влада неки чудан мир. Боске ЗИМА У МОМ KРАЈУ-ПОГЛЕД СА МОГ ПРОЗОРА Поглед са мог прозора изгледа као најлепша разгледница са зимским мотивима. Гледам кроз прозор и видим пахуље које се пресијавају на светлу уличних сијалица. Оголело грање је добило лепо бело одело. Траву је покрио бели прекривач, изгледа као најлепши бели ћилим. Подсећа ме на шећерну вуну. Све је бело, кровови кућа као да су добили беле капе. Зелене јелке из мог парка имају лепе беле бунде. Људи корачају по белом покривачу а на лицима је благи осмех. Чини се као да је снег успео у њима да пробуди оно детињство што су изгубили док су одрастали. Све је некако нестварно, лепо као у бајци.Тако меко паперјасто и нежно. Толико је поглед диван са мог прозора да сам на тренутак заборавила да сам у мојој топлој соби. Kао да сам се нашла у неком нестварном свету. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Позна јесен је пуна белила. Све је лепо као разгледница. У парковима деца се играју, грудвају и праве Снешка Белића. Све ме подсећа на сусрет зими. Оголело дрвеће је добило своје беле капуте. Трава је добила свој бели покривач, а јелке су добиле лепе бунде. Снег на нашим улицама ме подсећа на шећерну вуну. Баке и деке шетају белим улицама, а њихова сећања их подсећају на младост. Kуће су добиле нове беле капе. Снежне пахуљице додирују нам наше хладне, црвене носиће. Док сам корачала по белом покривачу на тренутак сам имала осећај да се налазим у некој белој бајци и идем у сусрет зими.

Da li to znaci da će se smanjiti i rate za postojece kredite?

Ne znam sta cekate? Da oboli pola Srbije! Zatvarajte sve

Gledao tv kazu sve normalno ,otiso do apoteke da kupim alkohol i par maskica a apotekarka me pita dali se zezam ili sam ozbiljan, pa vi sad sami vidite

A deca, zatvarajte škole!!!

Saće tek ove gazde da teraju ovu sirotinju od naroda da se radi džabe.. banana smo kao država

Srbijo bravo!!! Ne plasim se nista! Ismreno! Koliko smo mali,toliko smo i veliki!!!

Hahaa... Sad ce kao da bude da zbog toga nemamo love... Smanjite plate jos 10-20 posto...

Sto ljudi nisu ugrozeni.