Odakle dolazi sav taj novac u vreme pandemije?
"Biznisi traže likvidnost po svaku cenu i prodaju sve što se može prodati"
Ovo vreme se, prema mišljenju stručnjaka, razlikuje od perioda ekonomske krize 2008. godine. Vlade i centralne banke su i te kako svesne da "vode rat protiv nevidljivog neprijatelja", koji preti da pokori njihove ekonomije.
U igri su bilioni direktne fiskalne i monetarne podrške, kao i pozajmice. Najveće ekonomije sveta sada čine sve da spasu privrednike, radna mesta i finansijsko tržište, preko svojih centralnih banaka. Ipak, ima i onih koji misle da je ovo "kratkotrajno i prolazno".
Teme za vas
Šta je novac iz helikoptera i da li je svet već u recesiji?
EU hitno odobrila 7.5 miliona evra Srbiji za borbu protiv COVID-19
Tramp ne veruje da će SAD da zapadne u krizu, a američki ministar finansija, Stiven Mnučin, takođe misli da je ovo "kratkoročni ekonomski problem koji će rešiti". Sličan stav ima i guverner Centralne banke Francuske (the Banque de France), Fransoa Viljeroj de Galhau, koji ističe da "ovo usporavanje može biti ozbiljno, ali i privremeno".
Jedan od profesora sa Škole za ekonomiju iz Pariza, kaže da "prisustvujemo paničnom delovanju, u kojem biznisi traže likvidnost po svaku cenu i prodaju sve što se može prodati".
Kaže da sada nema drugog načina nego da banke otkupljuju obveznice, a da se zemlje zadužuju. Trenutno najveći stimulativni paket dolazi iz SAD, ponuđen je od strane Senata republikanaca, i vredi 1 bilion dolara. Međutim, demokrate nisu ubeđene u Trampovo "snalaženje" u ovoj situaciji.
Londonska firma za ekonomska istraživanja, IHS Markit, procenjuje da će privredni rast u svetu ove godine iznositi 1,7 odsto, što je dosta niže od februarskih procena (2,5 procenata). Ipak, oni misle da američka ekonomija, uprkos svemu, ima snage da izbegne recesiju, ali šta je sa Evropom?
Kažu da su Italija i Nemačka, i pre pandemije, bile na rubu recesije.
Situaciju otežava rast korporativnih dugova, jer su nakon 2008, kompanije svoju ekspanziju zasnivale na prevelikom zaduživanju koristeći "jeftini novac". Vlade i centralne banke su tada nastojale da pomognu ekonomiji podsticajnim merama kao što je "kvantitativno popuštanje".
Koristeći niske kamate, kompanije su izdavale obveznice kako bi proširilie svoje poslovanje.
Korporativni dugovi su, izvan bankarskog sektora, porasli na 75.000 milijardi dolara krajem 2019, u odnosu na 48 hiljada milijardi dolara krajem 2009. godine.
Situacija je čak gora za razvijene ekonomije, koje nemaju pristup jeftinom zaduživanju, niti naprednim medicinskim sistemima. Na primer, ako Južna Afrika ne može da kontroliše virus, on će se proširiti ponovo. Nijedna zemlja nije u stanju da drugim zemljama zabrani putovanja, smatraju stručnjaci.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Traži se preko 5.000 pomagača u Nemačkoj: Zarada ide do 130 evra
Orasi preskupi, ali se "sitnih kolača" i torti niko ne odriče: Kilogram i do 1500 dinara
Taksista uz pomoć pretnji naplatio ženi vožnju od 7 kilometara čak 92 evra: "Moja mama je bila zapanjena"
Da li je zaključavanje vrata zgrade zabranjeno ili obavezno? Razlika u Zakonu Nemačke i Srbije je ogromna
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Zadužili se i napravili svadbu od skoro 60 hiljada evra: Od gostiju dobili sitniš, pa otkazali medeni mesec
Plodovi ove biljke beru se decenijama: Lako se gaji, a može neprestano da vam donosi zaradu
Ko želi da razvije biznis na selu dobija 10.000 evra od države: Proveravali smo koji poslovi najbolje "prolaze"
Razmisljam naglas
Treba sve drzave da se udruze i jednostavno otpisu sve dugove, tj. proglase da niko nije vise duzan ni filera i ajmo Jovo nanovo. Ova dugovanja u hiljadama milijardi su cista glupost. Pa gde su nestale sve te pare?
Podelite komentar