• 3

Odakle dolazi sav taj novac u vreme pandemije?

"Biznisi traže likvidnost po svaku cenu i prodaju sve što se može prodati"

  • 3
planeta, svet, novac

Pixabay.com

Ovo vreme se, prema mišljenju stručnjaka, razlikuje od perioda ekonomske krize 2008. godine. Vlade i centralne banke su i te kako svesne da "vode rat protiv nevidljivog neprijatelja", koji preti da pokori njihove ekonomije.

U igri su bilioni direktne fiskalne i monetarne podrške, kao i pozajmice. Najveće ekonomije sveta sada čine sve da spasu privrednike, radna mesta i finansijsko tržište, preko svojih centralnih banaka. Ipak, ima i onih koji misle da je ovo "kratkotrajno i prolazno".

Tramp ne veruje da će SAD da zapadne u krizu, a američki ministar finansija, Stiven Mnučin, takođe misli da je ovo "kratkoročni ekonomski problem koji će rešiti". Sličan stav ima i guverner Centralne banke Francuske (the Banque de France), Fransoa Viljeroj de Galhau, koji ističe da "ovo usporavanje može biti ozbiljno, ali i privremeno".

Jedan od profesora sa Škole za ekonomiju iz Pariza, kaže da "prisustvujemo paničnom delovanju, u kojem biznisi traže likvidnost po svaku cenu i prodaju sve što se može prodati".

Kaže da sada nema drugog načina nego da banke otkupljuju obveznice, a da se zemlje zadužuju. Trenutno najveći stimulativni paket dolazi iz SAD, ponuđen je od strane Senata republikanaca, i vredi 1 bilion dolara. Međutim, demokrate nisu ubeđene u Trampovo "snalaženje" u ovoj situaciji.

Londonska firma za ekonomska istraživanja, IHS Markit, procenjuje da će privredni rast u svetu ove godine iznositi 1,7 odsto, što je dosta niže od februarskih procena (2,5 procenata). Ipak, oni misle da američka ekonomija, uprkos svemu, ima snage da izbegne recesiju, ali šta je sa Evropom?

Kažu da su Italija i Nemačka, i pre pandemije, bile na rubu recesije.

Situaciju otežava rast korporativnih dugova, jer su nakon 2008, kompanije svoju ekspanziju zasnivale na prevelikom zaduživanju koristeći "jeftini novac". Vlade i centralne banke su tada nastojale da pomognu ekonomiji podsticajnim merama kao što je "kvantitativno popuštanje".

Koristeći niske kamate, kompanije su izdavale obveznice kako bi proširilie svoje poslovanje.

Korporativni dugovi su, izvan bankarskog sektora, porasli na 75.000 milijardi dolara krajem 2019, u odnosu na 48 hiljada milijardi dolara krajem 2009. godine.

Situacija je čak gora za razvijene ekonomije, koje nemaju pristup jeftinom zaduživanju, niti naprednim medicinskim sistemima. Na primer, ako Južna Afrika ne može da kontroliše virus, on će se proširiti ponovo. Nijedna zemlja nije u stanju da drugim zemljama zabrani putovanja, smatraju stručnjaci.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Razmisljam naglas

    Treba sve drzave da se udruze i jednostavno otpisu sve dugove, tj. proglase da niko nije vise duzan ni filera i ajmo Jovo nanovo. Ova dugovanja u hiljadama milijardi su cista glupost. Pa gde su nestale sve te pare?

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke