Objavljen je spisak zemalja koje čuvaju hranu, među njima i Srbija

Srbija je obezbedila zalihe brašna i za zemlje regiona / Foto: Pixabay

Blumberg piše da se ovih dana, u jeku pandemije, ne bore samo trgovinski objekti za stvaranje zaliha, već i same Vlade zemalja širom sveta, pa je izvoz robe, razmljivo, ograničen ili stopiran. U tekstu, agencija navodi i Srbiju. 

Teme za vas

Kazahstan, koji važi za jednog od najvećih svetskih izvoznika pšeničnog brašna, zabranio je njegov izvoz, a isto se odnosi i na šargarepu, šećer i krompir.

Srbija je stopirala izvoz suncokretovog ulja, kvasca, lekova, i drugih prehrambenih dobara, a brašno, koje je do skoro bilo zabranjeno za izvoz, sada je "oslobođeno", kako bi i zemlje regiona bile snabdevene njime.

Rusi kažu da situaciju procenjuju na nedeljnom nivou, i da je ovakva vrsta zabrane moguća. Blumberg u tekstu postavlja retoričko pitanje: Da li je ovo početak talasa "nacionalizma hrane", koji će dodatno omesti trgovinsku razmenu i lance snabdevanja?

- To je već sada realnost, i ono što vidimo je da će zatvaranje, na nivou zemalja, biti još gore - kaže Tim Benton, ispred instituta "Chatham House", u Londonu. Dodaje i da države moraju da razmišljaju na kolektivnom planu, a ne samo za sebe.

Iako hrane ima dovoljno, logistika otežava situaciju, pa je ne možemo uvek naći tamo gde bi trebalo da bude. Potrošači iz celog sveta i dalje predano pune svoje ostave, a ekonomski padovi tek kreću.

Mnoge Vlade uveliko sprovode vanredne, stroge mere, ali će fokus sada da se usmeri na veću potražnju osnovnih namirnica, i to može predstavljati problem, posebno što su mnogi sektori u zastoju. Na snazi je kontrola cena, ali i gomilanje hrane. Neke zemlje se okreću svojim strateškim rezervama.

Kina, najveći uzgajivač i potrošač pirinča, obavezala se da će sada više nego ikada kupovati više domaćih prinosa, iako Vlada ove zemlje već ima enormne zalihe pirinča i pšenice, dovoljne za celu godinu.

Ključni uvoznici pšenice su Alžir i Turska, a iz Maroka kažu da će suspendovanje uvoza pšenice trajati do sredine juna. Blumberg piše da bi ovi "nacionalistički pristupi" zemalja mogli poremetiti internacionalni sistem, koji je uznapredovao tokom poslednjih decenija.

Ljudi širom sveta najviše prave zalihe brašna / Foto: Pixabay

Kazahstan je, na primer, već prestao da izvozi namirnice kao što su heljda i luk, i pre zvanične zabrane izvoza pšenice. Ovaj poslednji korak je svakako problematičniji, piše Blumberg, jer se na pšenično brašno oslanjaju kompanije širom sveta zadužene za proizvodnju hleba.

U problemu bi mogla biti i Severna Afrika, koja se oslanja na Rusiju kao snabdevača belim brašnom.

Tim Benton, u daljem razgovoru za Blumberg, upozorava na "politiku obezbeđivanja" sebe i svojih potreba, kada je reč o naprasnoj kupovini, što bi moglo da utiče na rast cena proizvoda. Dodaje i da sve veći računi u prodavnicama, za osnovne potrepštine, mogu imati velike posledice.

Kao primer navodi hleb, koji ima dugu istoriju vezanu za političku nestabilnost. Upravo zbog toga su se 2008. i 2011. dešavale pobune u Africi, Aziji i na Bliskom Istoku.

- Bez snabdevanja hranom, društvo će se potpuno slomiti - kaže Benton.

Dan Kovalski, ispred "CoBank", kaže da za razliku od prethodnih perioda inflacije, zaliha kukuruza, pšenice, soje i pirinča ima u izobilju, pa on ne očekuje dramatičan rast cena sada.

 

 

 

View this post on Instagram

It’s not just grocery shoppers who are hoarding pantry staples. Some governments like Kazakhstan and Serbia are moving to secure domestic food supplies—including wheat flour, potatoes and oil—during the coronavirus pandemic. There have been just a handful of moves and no sure signs that much more is on the horizon. Still, it begs the question: Is this the start of a wave of food nationalism that will further disrupt supply chains and trade flows? Click on the link in bio.A post shared by Bloomberg Business (@bloombergbusiness) on Mar 24, 2020 at 10:56pm PDT

Dalje pominje klimatske promene koje su već dugo problematične za useve, pa je tako Rusija 2010. iskusila rekordni talas toplote i suše koji je uništio pšenicu. Vlada je tada zabranila izvoz, kako bi osigurala svoje stanovništvo.

Maksimo Torero, ispred UN, kaže da sada nije vreme da pričamo o visokim cenama, već da budemo povezani i kooperativni. Vraćanje stvari u normalu bi moglo uticati na zemlje da ne donose trajne drastične zabrane, kada je reč o razmeni dobara.

Iz najvećeg ruskog trgovinskog lanca, "X5 Retail", kažu da se stabilizuju zahtevi za stvaranje zaliha hrane, a američki gigant "Walmart" je skratio radno vreme, kako bi radnici mogli da dopune ispražnjene police.

U međuvremenu, cene nekih namirnica rastu, jer je potražnja za njima velika. Takav je slučaj sa pšenicom, čija je cena u Americi skočila za 6 odsto, jer ljudi masovno kupuju brašno. Poskupela su i jaja, kao i govedina, koja sada ima najveću cenu još od 2015. godine.

(Telegraf Biznis)