Kako će izgledati budućnost bez posla i novca? Mask najavio kraj ekonomije, ali ostaje jedno veliko pitanje

Izjava Ilona Maska da ulazimo u eru u kojoj nećemo imati tradicionalan posao ni novac delovala je kao provokacija, ali iza nje stoji ozbiljna promena koja već počinje da oblikuje tržište rada. Ako mašine preuzmu gotovo sve procese, pitanje više nije da li ćemo zadržati posao već kako će se redefinisati cela ekonomija i uloga pojedinca u društvu.

Prvi znaci tog modela već postoje u tehnološkoj industriji gde se ključne funkcije automatizuju, a sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji uče da samostalno donose odluke. Dok su mnogi tu promenu dočekali sa optimizmom zbog mogućnosti besplatne proizvodnje i dostupnosti usluga, drugi upozoravaju da bi nestanak tržišta rada mogao da uruši društvene strukture koje su vekovima počivale na razmeni rada za prihod.

Teme za vas

Trenutni ekonomski poredak zasnovan je na jednostavnom principu: rad obezbeđuje prihod, prihod obezbeđuje pristup resursima. Ako rad postane suvišan, čovečanstvo mora da redefiniše vrednost, vlasništvo i motivaciju, što je mnogo dublje pitanje od obične automatizacije.

Kako izgleda svet u kojem roboti rade sve umesto ljudi

Stav koji Mask ima da ćemo živeti u društvu u kojem je rad opciona aktivnost umesto egzistencijalne obaveze ima tehnološku osnovu. Veštačka inteligencija napreduje dovoljno brzo da obavlja zadatke koji prevazilaze rutinske radnje. Sistem koji može da kreira softver, vodi proizvodnju, upravlja logistikom i optimizuje energetsku efikasnost praktično uklanja potrebu za ljudskom intervencijom.

Ovaj model vodi ka scenariju u kojem je posao pre svega hobi ili kreativna težnja, a ne sredstvo preživljavanja. Problem nastaje kada se postavi pitanje raspodele vrednosti. Ako su mašine vlasništvo kompanija, može se dogoditi da mali broj aktera kontroliše sve resurse, dok ostatak populacije postaje ekonomski neaktivan i zavisan.

Iako se kao odgovor često pominje uvođenje univerzalnog osnovnog prihoda, taj koncept otvara dodatna pitanja o održivosti, izvoru finansiranja i političkoj volji da se sprovodi na globalnom nivou.

Šta znači budućnost bez posla za region i tržište Srbije

Na Balkanu bi prelazak na automatizovanu privredu mogao da ima sporiji tempo, ali posledice bi bile jednako duboke. Industrije poput korisničke podrške, transporta, administracije i trgovine prve bi osetile pad potražnje za ljudskom radnom snagom. Sektor IT-a, koji danas deluje relativno stabilno, takođe bi se promenio jer AI već počinje da obavlja zadatke koji su ranije bili rezervisani za programere i analitičare.

Sa druge strane, moguće je da tranzicija otvori prilike za nove uloge u oblastima kreativnog rada, istraživanja, razvoja autonomnih sistema i dizajna tehnologija. Međutim, te pozicije neće biti masovno dostupne i zahtevaće visoko znanje, što povećava jaz između tehnološki obrazovanih i ostatka populacije.

Ako se društvo ne pripremi na vreme, mogao bi da nastane talas sistemske nezaposlenosti, migracija i rast socijalne nestabilnosti.

Kako da pojedinac ostane relevantan

Očekivati da će tradicionalni posao biti garant stabilnosti u narednoj deceniji postaje sve rizičnije. Ključ opstanka leži u razvoju veština koje ne mogu lako da se automatizuju. To uključuje kreativno razmišljanje, interdisciplinarne kompetencije, rad sa naprednim tehnologijama i sposobnost kreiranja vrednosti izvan šablona.

Važno je pratiti industrije koje najbrže rastu u uslovima automatizacije. Fokus bi trebalo pomeriti sa pozicija koje reprodukuju postojeće procese na uloge koje oblikuju nove sisteme i modele poslovanja.

Ako se predviđanja ostvare, ulazimo u svet u kojem tradicionalna ekonomija kakvu poznajemo prestaje da bude osnov društvenih odnosa. Automatizacija može da donese oslobađanje od obaveze rada, ali bez pravovremene raspodele tehnoloških resursa može da proizvede najveću koncentraciju moći u modernoj istoriji.

Promena počinje sada, a pitanje nije da li će rad postati suvišan već kako će društvo definisati ulogu čoveka u svetu u kojem novac i posao više nisu centralni stubovi sistema.

(Telegraf Biznis)