• 33

Ceo svet se u trenu sručio na pleća radničke klase: Do juče na margini, a sada su "korona heroji"

Da li ćemo ih i posle pandemije smatrati stubovima društva?

  • 33
PRODAVNICE KASA OGRADA

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Važno je znati da ovo vreme jeste teško za sve, ali ne u istoj meri. Važno je znati da su mnogi privilegovani jer sede kod kuće i čekaju da kriza prođe, dok neki drugi, isto tako mnogobrojni, svaki dan odlaze na posao s knedlom u grlu.

Važno je znati i da svi imaju porodice, decu, prijatelje, ali nisu svi heroji u ovom ratu protiv korona virusa.

Tek sada vidimo koliko su nam potrebni i svi oni čiji posao ne podrazumeva kompjuter, niti rad na daljinu, svi oni koji su danonoćno na terenu, u pripravnosti. Srednja klasa se možda pomalo i izgubila u neo-liberalizmu, posebno u zemljama u tranziciji, ali radnička klasa je ta koja i dalje opstaje, uprkos uslovima rada. Sada ih s pravom nazivamo "Covid-19 herojima", iako su već godinama, pa i decenijama, na društevnoj margini.

Ipak, koliko dugo će ta titula trajati?

Kada prođu pandemija i ekonomski potresi, da li ćemo ih ponovo smatrati stubovima društva? Svet se sada suočava s gorkom istinom: ma koliko da smo napredovali na polju tehnologije i ostalih inovativnih industrija, na kraju dana, kada "zagusti", svi se nađemo na "leđima" radnika koji rade u marketu, dostavljaju robu, pomažu bolesnima i starima.

Na njihovim plećima su sada i svi oni sa "bitnih pozicija", u čije se poslovno okruženje ulažu milijarde dolara, ali čiji doprinosi, iako značajni, nisu krucijalni za opstanak društva.

Ne bi bilo fer, niti istinito reći da visoko obrazovani ljudi ne doprinose rešavanju nekih krucijalnih životnih pitanja, ali su oni svakako uvažavani i plaćeni za svoj rad. Ovde je sada reč o "tihim herojima" našeg vremena, koji rade u lošim uslovima, za male plate, ali koji na kraju dana, u najvećoj meri, nose breme svetskih kriza i neprilika.

Sada do izražaja dolaze i svi sinovi, ćerke i unuci pripadnika radničke klase, koji su smatrani staromodnima i nepotrebnima za snalaženje u ovom naprednom, promenljivom svetu, sačinjenom od aplikacija i softvera.

Njihovi potomci sada dopunjuju magacine i rafove koje praznimo, prevoze robu i putnike, čiste javne prostore, i još mnogo toga, a takođe su zbunjeni i uplašeni.

Mislili smo da je lako dostavljati hranu i lekove na kućnu adresu, mislili smo da je taj posao "nevažan". Ipak, sada se ispostavilo da smo, osim na lekare, najviše oslonjeni na njih. Na one zbog kojih ne moramo da napustimo "udoban karantin", i na one koji nam sve što treba - "donose na noge".

Prisetimo se Crvene armije radnika i seljaka, nastale tokom Ruskog građanskog rata 1918. godine. Crvena boja u imenu se odnosi na boju krvi koju je prolila radnička klasa, u svojoj borbi protiv kapitalizma.

Prisetimo se i štrajka rudara u Velikoj Britaniji, okončanog 1985, koji su se predugo borili sa siromaštvom i društvenom nepravdom, dok ih je "čelična lejdi" Margaret Tačer smatrala "unutrašnjim neprijateljima".

Usledili su surovi anti-sindikalni zakoni, milioni žena koje su pripadale radničkoj klasi imale su problem sa zdravljem, a teror su trpeli i magacioneri, zaposleni u štamparijama i fabrikama.

Uprkos svemu, ova klasa nastavlja da postoji, da odlazi na posao bez maske i rukavica usled deficita, i da hrabro stoji na prvoj liniji odbrane protiv pandemije.

Video: Ozbiljne gužve ispred supermarketa, Parižani mirno čekaju svoj red

(Telegraf Biznis/B.Đ.)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Prodavac

    Na nama, prodavcima (kasirima) svi se istresaju, oslobađaju besa, vređaju, ponižavaju, itd. Ponašaju se svi kao gospoda kad uđu u prodavnicu, a nemaju osnovnu kulturu ponašanja, za 1 dinar bi se bukvalno prodali... Ako cena nije na mestu, ako je rok istekao, ako ponudiš ili ne ponudiš kesu, ako spakuješ ili ne spakuješ robu... - ma za sve si kriv!!! Iako si najmanje kriv jer sam posao zavisi od organizacije poslovođe, a opet, i taj poslovođa zavisi od direktora, itd. Ustvari si "kriv" što moraš da radiš za minimalnu platu i kao kasir, i kao prodavac na raznim odeljenjima, i kao izlagač, i kao magacioner i kao higijeničar... i što moraš da trpiš svakodnevno raznorazne nepravde jer je "potrošač uvek u pravu", pa makar bio i mentalno oboleo i zlostavljao te na radnom mestu... Eto, sada vidite na koga je država spala u kriznim vremenima i molim da više pažnje i članaka posvetite nama koji radimo i kada sve drugo stane... Niko nas neće ceniti više, ali bar dajte neki predlog da se trgovcima povećaju plate, pa da se ne osećamo za kasom kao kanta u koju svako pljune...

    169
    1

    Podelite komentar

  • Milan RS

    Svaka cast na ovakvom clanku, napokon se neko sjetio da pise o ovim ljudima, zasluzili su ne samo vece plate nego i podrsku naroda.

    129
    0

    Podelite komentar

  • Lola

    Konacno neki dobar tekst koji bi trebalo da otvori oci u drustvu u kojem zivimo. Posle ovog belaja nadam se da ce radnicka klasa da nastavi sa borbom. Ali ovog puta se neprijatelj ne zove COVID, vec neoliberalizam i nepravda prema radnicima, koiji ginu zarad opsteg dobro. Da me ne razumete pogresno: Nisam za komunizam,kapitalizam ili bilo koji sistem partiju itd. Ja sam za to da mogu ljudi da zive bezbedno, da mogu uzivati u porodici , odmoru i sve sta su zasluzili krvavog rada. A ne kao neki bankar dobijajuci dalje milionske premije, ako je uspeo da upropasti spekulacijama hiljade zivote, bacajuci ih u dug/ropstvo... Molim za objavu...

    126
    0

    Podelite komentar