Odakle će Srbija pustiti kišu para i šta je "novac iz helikoptera" koji će koristiti naša vlada?

Foto: Shutterstock

Pre nekoliko godina, evropski čelnici centralnih banaka ozbiljno su razmišljali o "bacanju novca iz helikoptera", kao planu za spas posrnulih ekonomija u Evropi, ali i šire.

Kako cene robe i usluga padaju, poslodavci više ne mogu da priušte da održe plate na istom nivou, pa dolazi do otkaza i rezanja plata, što tera ekonomiju u dalji kolaps. Jedno od rešenja za problem deflacije je i "novac iz helikoptera", koncept koji je prvi ponudio ekonomista Milton Fridman 1969. godine.

Prema Fridmanu, centralne banke uvek mogu da održe zdrav rast ponude novca, jer im na raspolaganju uvek stoji štampanje novčanica i "bacanje novca iz helikoptera na izgladnelu ekonomiju".

Postoji nekoliko modela za iskorišćavanje takvog novca, od kojih je najjednostavniji i najegalitarniji deljenje fiksnog novčanog iznosa svim građanima, na primer 500 evra svima u EU. Ili po 100 evra koliko se najavljuje da će dobiti svaki građanin Srbije.

Ideju je ponovo pokrenuo korona virus, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da Srbija višak  novca koji će iskoristi za spas ekonomije i sprovođenje programa ekonomskih mera, upravo dolazi iz tog modela, odnosno "novca iz helikoptera".

Teorija i praksa

Pod naslovom "Ekonomisti diskutuju o novcu iz helikoptera", onlajn portal prvog programa Nemačke televizije u četvrtak 12. marta 2020.  piše: "Prošle sedmice  Američka centralna banka je iznenada drastično smanjila kamate - prvi put nakon finansijske krize 2008. Ali uticaj tog poteza čuvene Fed banke trajao je - nekoliko minuta". To što je uradila Američka centralna banka je inače politika koju Evropska centralna banka vodi poslednjih godina. Čak i mnogo drastičnije.

U istom članku, potom piše:

"Prema rečima vodećih ekonomista, nemačka ekonomija će u prvoj polovini godine verovatno kliznuti u recesiju. Dakle, da li je došlo vreme za drastičnije mere?"

I zaista, u fijoci centralnih bankara već decenijama netaknut stoji predlog nobelovca Fridmana.

Fridman je tako nazvao novac koji centralna banka neke zemlje stvara - ni iz čega i potom ga daje građanima - tako da pada po ljudima kao da ga neko baca helikoptera."

Neko jednostavno ideju naziva "kiša para". A u članku dalje piše:

"Danas, za mnoge ekonomiste, ta Fridmanova ideja više nije samo luda ideja. Koncept "kiše para" mogao bi postati "društveno prihvatljiv", smatra ekonomista i bivši rektor univerziteta Dojče Bundesbanke Ditrih Šonvic. Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke za tu ideju je rekao da je "veoma zanimljiva".

Razlog iznenadnog interesovanja za Fridmanov koncept je očigledan: monetarna politika je iscrpila gotovo sve svoje mogućnosti.

Analitičar Commerzbanke Ulrih Lojhtman kaže: "Centralne banke sveta su od finansijske krize 2008. u potpunosti odradile tu listu - osim poslednje tačke: kiše para."

"Kiša para" tako postaje poslednje sredstvo centralnih banaka. Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da kiša para može biti značajno efikasnija od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.

Naravno, ne radi se zapravo o bacanju novca iz helikoptera na građane. Umesto toga, Evropska centralna banka bi mogla da uknjiži novac direktno na račune građana da bi povećala potražnju i inflaciju.

(Telegraf Biznis)