Paket mera dovodi nas pred nivo Mastrihta: Šta to podrazumeva i zašto je opasan prag od 60% BDP?

Foto-ilustracija: Freeimages.com/svilen001, Profimedia, Telegraf

Vlada je paketu mera podrške privredi prišla ozbiljno i odgovorno, rekao je ministar finansija, a sredstva iz programa će biti obezbeđena na domaćem i međunarodnom finansijskog tržišta, tako da učešće javnog duga neće preći 60 odsto BDP-a, dodao je Siniša Mali.

Teme za vas

- Imamo prostora, novac koji ćemo dobiti na domaćem i međunarodnom tržuuštu kapitala, tako da učešće javnog duga neće preći 60 odsto BDP-a, odnosno nivo Mastrihta, koji dozvoljava sigurnost za održiv rast i razvoj - rekao je Mali odgovarajući na pitanje da pojasni strukturu finansiranja programa podrške.

Šta tačno podrazumeva nivo iz Mastrihta?

60 odsto BDP je kriterijum iz Mastrihta, koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje evopske zajednice. Odnosi se na to koliki je nivo duga koji države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno valutnoj uniji. Otada figurira se podatak od tih 60 odsto.

- Tada je to bilo paušalo određeno, odnosno odokativno - kaže za naš portal Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta.

- Bilo kako bilo, to je u glavama i na papiru ostalo kao najpoznatija granica javnog duga. Treba imati u vidu da ovo važi za države evozone, one mogu mnogo lakše da finansiraju svoj dug, dok države koje su izvan EU, a tu spadaju države u razvoju, države poput Srbije, to nije svakako optimalan nivo duga - objašnjava Vučković.

Kako kaže, zbog toga u našem zakonu stoji da je 45 odsto BDP-a gornja granica.

- Nije to slučajno, to je dobro odmereno. Mi smo bili na oko 75 odsto pre nekoliko godina, sada smo to odlično sputili na oko pedesetak posto. Zbog ove krize nužno je da država ima deficit i sada se procenjuje da će ići na tih 60 odsto - kaže on.

On ističe da nama nije toliko važan Mastriht, koliko to što smo spustili nivo javnog duga.

- Neizbežno je da će on sada da raste, i da je ta granica od 60 odsto prihvatljiva u ovom trenutku, jer paket mera previđa maksimalan iznos sredstava koji bismo mogli da izdržimo - kaže i podseća da neke razvijene zemlje imaju i veći nivo duga od 60 odsto, ali da na primer, neke zemlje u EU imaju i 40 odsto, pa bi trebalo gledati poredive zemlje.

- Javni dgu će da skoči, ali činejnica je da će posle prolaska virusa, biti neophodno da spuštamo nivo duga na niže - kaže Vučković.

Inače, na vrhuncu prošle finansijske krize, gotovo sve zemlje su prekršile kriterijume iz Mastrihta. Većina zemalja evrozone u međuvremenu drži pod kontrolom svoj državni deficit, ali što se tiče ukupnog zaduženja države, tu su ispod granice od 60 odsto BDP-a u 2015. bile samo Estonija, Letonija, Litvanija, Češka, Slovačka i Luksemburg. Nemačka je 2016. prošla bez novog zaduženja, ali je s ukupnim dugom od 70 odsto BDP, bila znatno iznad dozvoljene granice.

Iako su kriterijumi prekršeni više od 200 puta, kazna nije izrečena ni jedan jedini put.

(Vesna Bjelić)