Dolazi generacija super-štediša: Milenijalci sve manje troše i odbijaju rizične poslove

Jedna studija je pokazala da štediše žive zdravije i duže od rasipnika / Foto: Shutterstock

Stručnjaci kažu da bi ova kriza potencijalno mogla da stvori nove super-štediše, one koji ne žele da rizikuju svoju budućnost, te da zauvek preoblikuje globalnu ekonomiju.

Teme za vas

Stepen štednje svakako zavisi i od toga koja zemlja je koliko pogođena tokom pandemije, odnosno čiji stanovnici će morati drastičnije da menjaju svoje potrošačke navike. Pri vrhu liste su zasigurno Amerikanci.

Inače, jedno istraživanje je pokazalo da oni koji štede - žive duže od rasipnika. Ispostavilo se da na vreme misle na penziju i bitno im je da ostanu zdravi, čak je studija pokazala da štediše manje konzumiraju cigarete i alkohol.

Morgan Hausel, autor knjige "Psihologija novca", rekao je u telefonskom razgovoru za CNBC, da će kriza izazvana korona virusom stvoriti novu generaciju super-štediša.

- Kada se odjednom probudite u ovakvoj realnosti i shvatite da je svet mnogo više "šupalj" nego što ste mislili, onda imate manje apetita da trošite i donosite rizične odluke po pitanju budućnosti - kaže on.

Dodaje da bi korona kriza mogla da dovede do nastanka generacije koja je znatno manje zainteresovana za preuzimanje rizika bilo koje vrste, i kojoj neće smetati ako propusti neku priliku. Biće im važnija sigurnost.

Dakle, vrlo je moguće da će porasti i potreba za stalnim, sigurnim poslovima.

Virus Covid-19 je do sada pogodio više od milion ljudi, i u trenu prekinuo normalan tok rada kompanija, fabrika, lanaca snabdevanja. Ljudi masovno ostaju bez posla, i sada se na ivici egzistencije nalaze i oni koji su do juče bili u "sigurnoj luci".

Sve to dovodi do stvaranje jedne nove svesti o novcu i trošenju.

Danas najviše štede milenijalci / Foto: Pixabay

Hausel kaže i da će ova kriza koja je uzela maha, i koja će tek ostaviti posledice po ekonomiju, imati značajan uticaj na to kako ljudi misle - biće manje optimista. Iako kaže da će se keš u narednim godinama više gomilati i samim tim uticati na BDP, veruje da ne bi trebalo da bude naglih promena u ekonomiji SAD.

Razne svetske krize koje su se dešavale podsticale su ljude na štednju, međutim, koliko dugo traje taj "period strepnje"? Čini se da smo i posle SEK, 2008/2009, ponovo upali u začarani krug masovne ponude i potrošnje, iako neka istraživanja pokazuju drugačije.

Broj štediša je u Americi proporcionalno porastao nakon te sporne godine, a Gallup je 2019. došao do podatka da više od 60 odsto odraslih radije čuva novac nego što ga troši. Ova svest je, zanimljivo, više tipična za mlađe osobe.

Najnovije istraživanje koje je sprovela kompanija Bankrate, kaže da je polovina (52%) Amerikanaca već suzbila svoje troškove, zbog aktuelne pandemije. Među njima je najviše milenijalaca.

S druge strane, ekspert Pol Donovan nije siguran u ovakav ishod situacije.

- Velika depresija je promenila ponašanje ljudi u Americi jer je trajala predugo. Nadamo se da ova kriza neće potrajati. Osim toga, mnogo će zavisiti od toga koja zemlja, odnosno Vlada je donela koju odluku - kaže on.

Dodaje da je Evropa suštinski radila na preventivi kada je reč o nezaposlenosti.

- Na primer, VB, Danska ili Francuska, sve one su uvele pakete za pomoć nezaposlenima. Možda isplaćuju 70 ili 80 odsto plate koju je radnik imao, ali svejedno, on neće ostati bez posla - kaže Donovan.

(Telegraf Biznis)