Gastarbajteri koji su nam došli su mahom dobili otkaz. To znači da nema ušteđevine, niti doznaka

Foto: Shutterstock

Masovni povratak radnika sa Zapada koji su ostali bez posla u jeku pandemije za države na Balkanu, među kojima je i Srbija, znači i manje doznaka ubuduće, odnosno novca koji su oni svojim bližnjima slali tokom boravka u inostranstvu, piše Dojče vele.

Teme za vas

Srpski građani poslednjih godina u domovinu šalju između tri i cetiri milijarde evra godišnje, što čini oko 10 odsto ukupnog Bruto društvenog proizvoda, navodi DW.

U susedstvu su procenti takođe znacajni, oko 6,6 odsto u Hrvatskoj, odnosno izmedu 11 i 13 odsto u BiH. Stotine hiljada građana Srbije, ali i BiH i Hrvatske, poslednjih nedelja su se vratili u svoje zemlje.

Iako preciznih podataka još nema, prema ličnim svedočanstvima može se zaključiti da je veliki broj njih u zapadnoj Evropi ostao bez posla, jer su radili uz nesigurne ugovore ili na crno.

Kriza ih je ostavila bez posla i pitanje je koliko će to potrajati.

Vlasti u regionu bave se hitnim merama koje bi trebalo da ublaže ekonomske posledice pandemije i kao da se još ne razmišlja šta znači masovni povratak nezaposlenih iz inostranstva, navodi DW.

Nije problem samo u činjenici da će se povećati broj nezaposlenih, nego bi i količina doznaka iz inostranstva - novca koji gastarbajteri šalju rodbini ili prijateljima - mogla da se značajno smanji.

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za DW kaže da ne očekuje da će povratnici biti teret za državu jer se uglavnom vraćaju s ušteđevinom.

Smatra da će zapadne ekonomije, kad splasne kriza zbog pandemije, ponovo masovno tražiti radnike koji obavljaju poslove koje domaće stanovništvo ne želi, pa će i doznake iz inostranstva ponovno stizati u Srbiju.

(Telegraf Biznis/DW)