Poljska pregazila Evropu: Dok Nemačka tone, Varšava gradi status nove ekonomske supersile EU

Dok se mnoge članice Evropske unije bore s posustalom ekonomijom, visokim troškovima života i političkim tenzijama, Poljska se izdvaja kao jedno od retkih svetlih mesta na ekonomskoj mapi kontinenta. Njena privreda, otpornija nego ikad, beleži stabilan rast, rekordno nisku nezaposlenost i rast realnih plata u trenutku kada i mnogo veće ekonomije, poput nemačke i francuske, jedva održavaju korak. Uprkos političkim podelama i izazovima,

Varšava je uspela da izgradi model rasta koji kombinuje pametnu integraciju u EU, snažnu domaću potrošnju i strateško ulaganje u odbranu i infrastrukturu. Rezultat: Poljska je postala simbol ekonomske upornosti i dokaz da dugoročna vizija može da nadvlada i najdublje krize Evrope.

Teme za vas

Stopa rasta BDP-a od gotovo 3 odsto u 2024. godini znatno je bolja od prosečne stope na nivou EU od 1 odsto, a Poljska se našla i ispred dva najveća privredna sistema Unije – Francuske i Nemačke. Francuska je zabeležila rast od 1,2 odsto , dok je Nemačka pretrpela pad BDP-a od -0,2 odsto.

Prognoze za 2025. godinu takođe su pozitivne. Poljska je u drugom tromesečju ostvarila rast od 0,8 odsto, što je peta najbolja stopa unutar EU. Ove godine očekuje se rast od oko 3,3 odsto, a za sledeću godinu predviđa se porast BDP-a od 3 odsto. To nije uspeh preko noći – otkako se pridružila EU 2004. godine, prosečan godišnji rast iznosio je skoro 4 odsto.

Foto: Pixabay/przemokrzak

Poljsko tržište akcija trenutno je u porastu, a raste i optimizam u pogledu sposobnosti te zemlje da se razvije u jednu od najsnažnijih i najdinamičnijih ekonomija EU.

Veličina je važna

Džejkom Fank Kirkegard, viši saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, kaže da se uspeh Poljske delimično odražava i na druge istočnoevropske i baltičke zemlje, ali da je njena veličina ključna razlika.

- Poljska je velika. Dakle, ona je zapravo važna, ako hoćete, i na ukupnom nivou EU i politički, ali i po pitanju ekonomske težine - rekao je on za Dojče Vele.

Poljska ima 37 miliona stanovnika i peta je po veličini unutar EU. Njena privreda sada se svrstava među 20 najvećih u svetu po BDP-u. Uz rastuću ekonomsku snagu ide i sve veća strateška i geopolitička važnost. Poslednjih godina Poljska je povećala izdvajanja za odbranu do te mere da je sada broj jedan u NATO-u po udelu BDP-a koji troši na vojsku – oko 4,5 odsko.

Veliki deo odbrambene potrošnje odnosi se na strane narudžbine, ali Rzentarževska kaže da rast Poljske u velikoj meri podstiče domaća privatna potrošnja, a ne izvoz.

Foto: Pixabay/studioyayo

- To je stub rasta -  kaže stručnjakinja, ističući da se snaga domaćeg tržišta vidi i u niskoj nezaposlenosti i snažnom rastu realnih plata. Sve to, dodaje ona, doprinosi otpornosti Poljske na spoljne šokove.

- Kada dođe do globalnog pada, prvo su na udaru manja, izvozno orijentisane ekonomije  - tako funkcioniše lanac vrednosti. U relativno zatvorenoj poljskoj ekonomiji potrošnja ostaje snažna - objašnjava Rzentarževska

Model integracije

Šta je to Poljska zapravo uradila kako treba? Rzentarževska smatra da je uspešna integracija u EU, NATO, Šengenski prostor i OECD ključ njenog napretka.

- Ako pogledamo širi koncept integracije, Poljska je to uradila izuzetno dobro - kaže ona. Iako se nije pridružila evrozoni, od ulaska u EU 2004. godine imala je ogromnu korist od evropskih fondova.

- Ne može se poreći da je pristup evropskim fondovima bio ogroman - i glavni doprinos rastu - navodi ona. Kirkegard se slaže i dodaje da je Poljska "shvatila osnove".

Foto: Pixabay/jannijman

- Iskoristili su sredstva EU kako bi značajno unapredili infrastrukturu. Uspeli su da iskorene rasprostranjenu korupciju iz komunističkog perioda i stvore pozitivno poslovno okruženje. Imaju dobro obrazovanu radnu snagu. Poljska je primer uspešne integracije u EU. Morali su to da urade kako treba – i jesu - kaže on.

Političke podele i fondovi EU

Ipak, postoje i izazovi. Veći deo poslednjih dvadeset godina Poljska je politički podeljena između velikog desničarskog bloka, koji predvodi populistička i konzervativna stranka "Pravo i pravda", i liberalnog, levo-centrističkog bloka "Građanske koalicija" premijera Donalda Tuska.

Tuskova koalicija više je proevropski orijentisana, pa se nakon njene pobede na izborima 2023. smatralo da će to pomoći Poljskoj da obezbedi dugoročniji pristup fondovima EU. Stranka Pravo i pravda često se sukobljavala sa Briselom oko nezavisnosti pravosuđa dok je bila na vlasti.

Pobeda Karola Navrockog na predsedničkim izborima 2025. godine – evroskeptičnog nezavisnog kandidata kojeg je podržavala stranka Pravo i pravda – ocenjena je kao potencijalna pretnja budućim odnosima Poljske i EU.

Nekoliko nedelja nakon što je preuzeo vlast 2023, Tusk je uspeo da ubedi Evropsku komisiju da „odblokira“ 137 milijardi evra iz fondova EU, pod uslovom da se poljski pravosudni sistem ponovo uskladi sa evropskim pravilima. Međutim, njegove inicijative da smeni sudije imenovane tokom mandata Prava i pravde dovele su ga u sukob s Navrockim.

Foto: Pixabay/adnovak

Rzentarževska kaže da je Poljska, uprkos političkim podelama, beležila ekonomski napredak pod vlašću oba bloka.

- Poljska je dobar primer kako možete ostvariti rast i napredak pod različitim političkim orijentacijama - bilo konzervativnim, bilo liberalnim - rekla je.

Ekonomska dinamika i fleksibilnost

Glavna makroanalitičarka za srednju i istočnu Evropu u "Erste grupi" kaže da su dodatni izdaci za socijalnu zaštitu, poput dečjih dodataka koje je uvela stranka Pravo i pravda, bili korisni i ojačali ekonomiju. Međutim, upozorava da su ti izdaci, u kombinaciji s povećanjem vojnih investicija i inflacijom posle pandemije, doprineli teškoj fiskalnoj situaciji.

Prema planovima koje je predstavio ministar finansija  Andžej Domanski, budžetski deficit iznosiće 6,5 odsto BDP-a u 2026. godini.

Rafal Benecki, glavni ekonomista za Poljsku u ING banci, kaže da snažan rast Poljske znači da kreditne agencije i investitori zasad nisu zabrinuti, ali da zemlji treba "uverljiv plan fiskalne konsolidacije kako bi se povećalo poverenje".

Foto: Pixabay/propolski

- Poljska će morati da se suoči s tim. Sledi period fiskalne štednje, što bi moglo privremeno usporiti rast - dodaje Rzentarževska.

Ipak, smatra da je sadašnje poverenje opravdano. „Niska stopa nezaposlenosti, poverenje potrošača i, što je ključno, visoka produktivnost – sve to doprinosi pozitivnom raspoloženju i napretku nacionalne ekonomije.“

Kirkegard se slaže i ističe da Poljska može poslužiti kao primer ostatku EU, naročito po pitanju ekonomske fleksibilnosti.

- Ako pretpostavimo da se Nemačka ne može reformisati, a Poljska nastavi da se razvija tempom kojim ide od ulaska u EU pre 20 godina - na kraju će zaseniti i Nemačku - zaključuje Dojče Vele.

(Telegraf Biznis)