Traži se dopuna ekonomskih mera: Šta znači "ne manje od 10% zaposlenih" i ostale nedoumice

Foto: Shutterstock

Ekonomski paket mera vredan je 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 milijarde dinara. To, kako je na predstavljanju paketa podrške privredi i građanima, rekao ministar finansija Siniša Mali, predstavlja polovinu našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto BDP Srbije.

Posle razmatranja Paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije od 31. marta 2020. godine, kao i pristiglih predloga poslodavaca, Unija poslodavaca Srbije obratila se Kriznom štabu za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti COVID-19 po privredu, sa Predlogom za preciziranje i dopunu Paketa ekonomskih mera. 

Iako je u više navrata Unija istakla da su mahom prihvaćene njihove preporuke i mere, kao i to da je politika sada poslušala privredu, ostale su očigledno neke nedoumice i potreba za nekim dodatnim delovanjem.

Šta poslodavci dodatno traže

Mere bi trebalo da preciziraju:

⦁ Reprogram plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, počevši od isplata zarada za april 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja, treba da se odnosi na sve privredne subjekte, a njihovo plaćanje da bude odloženo za kako je i predviđeno od 1. janura 2021. godine na 24 mesečne rate;

⦁ Od 1.januara 2021. godine kada bude počela otplata i budžetski prihodi budu uvećani, treba doneti odluku da se PDV plaća po naplaćenoj realizaciji;

⦁ Porez na imovinu odložiti i početi sa naplatom od 1. januara 2021. godine, bez kamata i na 24 mesečne rate;

⦁ Isplata naknada zaposlenim licima u visni minimalne zarade treba da se odnosi na sve preduzetnike, zaposlene kod istih, kao i zaposlene u mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, i to kako u privatnom sektoru, tako i u državanim preduzećima, kao i organizacijama koje se bave predstavljanjem, zaštitom i unapređenjem položaja zaposlenih i poslodavaca. Ova naknada treba da bude isplaćivana počevši od 10. aprila 2020. godine;

⦁ Suspenzija pravila o privremenoj sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću, tako da bolovanja od prvog dana idu na teret Države, a ne poslodavca;

⦁ Preciziranje formulacije „smanjenje broja zaposlenih ne više od 10%“ u smislu da se pod smanjenjem broja zaposlenih ne smatra otkaz od strane zaposlenih, kao ni otkaz zaposlenima kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme tokom trajanja vanrednog stanja;

⦁ Pomeranje roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja (rok bi bio tri meseca od ukidanja vanrednog stanja), što bi istovremeno podrazumevalo i pomeranje roka za predaju poreske prijave za porez na dobit pravnih lica;

⦁ Produženje roka za predaju pazara na 10 dana, jer u situaciji vanrednog stanja je često nemoguće na dnevnom nivou (zbog otežanog funkcionisanja saobraćaja i skrećenog radnog vremena banaka);

⦁ Odlaganje primene odredaba člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana kojima se uvodi test samostalnosti preduzetnika;

⦁ Odlaganje primene obaveze QR i bar-kodova, propisane najnovijim izmenama Zakona o trgovini;

⦁ Ukidanje lokalnih komunalnih taksi i sličnih parafiskalnih nameta tokom perioda trajanja vanrednog stanja;

⦁ Odlaganje rokova plaćanja komunalnih usluga za vreme trajanja vanrednog stanja,  kao i smanjenje cena. Кompanijama iz proizvodnih delatnosti obračunavati struju i gas počevši od 1. aprila 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja, po povlašćenoj ceni, s tim što će naplata krenuti od 1. januara 2021. godine, raspoređeno po ratama bez kamate, u skladu sa mogućnostima EPS-a i Srbija Gasa.

(V.B.)