Najjača evropska ekonomija ima plan: Evo šta prvo otvoriti i zašto kineska ideja možda nije dobra

Ključ je u postepenom oporavku / Foto: Shutterstock

Iako virus Covid-19 nastavlja da dominira širom sveta, evropske vlade polako počinju da razmišljaju kako da opet pokrenu ekonomiju: kako da otvore fabrike, firme i škole, a da šansu za ponovno razbuktavanje pandemije svedu na minimum.

Teme za vas

Austrija je u ponedeljak najavila da će postepeno početi da otvara prodavnice i neke restorane, nakon Uskrsa, i tako će zvanično postati prva evropska zemlja koja preduzima te korake. Vlade osećaju pritisak sa svih strana da izlože plan ponašanja i poslovanja u narednim nedeljama, dok se ekonomski troškovi nagomilavaju.

Postoji strah da bi lanci snabdevanja kada je reč o hrani i zdravstvena nega mogli da popuste, ako su restirkcije na snazi predugo. Iako se čini da bi karantinska klima mogla da potraje i narednih nedelja, a u nekim zemljama još mesecima, određene vlade imaju detaljne planove koji štite ugrožene kategorije i pomažu ekonomije.

Ipak, ponovno pokretanje mora se odvijati vrlo pažljivo, kako bi se izbegli novi problemi.

U Nemačkoj, gde je zabeleženo 1oo hiljada pozitivnih slučajeva na koronu i oko 1.600 smrtnih ishoda, grupa ekonomista, advokata i medicinskih stručnjaka predlaže postepeno oživljavanje najjače evropske ekonomije, a ono bi omogućilo da se određene industrije i radnici vrate u normalne tokove poslovanja, ali uz mere opreza.

Na desetine akademika je napisalo u izveštaju, objavljenom prošle nedelje od strane Ifo instituta, da oni ne očekuju vakcinu ili efikasan lek protiv korone pre 2021. godine. Uprkos tome, Nemačka mora da nastavi borbu protiv ovog virusa, ali kao da "trči maraton, a ne sprint". Buduće mere moraju biti uspostavljene tako da s jedne strane štite zdravlje svih građana, a da s druge strane budu održive na duže staze.

"Planiranje tranzicije mora početi odmah u politici, administraciji, kompanijama i drugim organizacijama", stoji u izveštaju.

Nemačka je naredila zatvaranje škola, restorana, igrališta, sportskih okupljanja i većine prodavnica barem do 20. aprila, i tako je pogurala ekonomiju koja je već bila na ivici - u još dublju recesiju. Portparol nemačke vlade, Stefen Sejbert, rekao je da još uvek ne može precizno da kaže koliko će restrikcije trajati. Ifo predviđa da bi BDP mogao biti pogođen za 20 odsto ako karantin potraje još tri meseca.

Nemačka vlada je već obezbedila paket mera vredan 750 milijardi dolara i on je namenjen firmama, kompanijama i svim radnicima koji su ostali bez posla ili su na neplaćenom odsustvu. Inače, ovaj paket je među najvećima ikada lansiranim u svetu. Ifo izveštaj predlaže da zemlja kreira nacionalnu operativnu grupu stručnjaka i javnih prezentera koji bi davali svoje predloge o tome kako ublažiti zabrane koje utiču na poslovanje i život građana.

Restorani, kafići, klubovi... Da ili ne, šta kažu Nemci? / Foto: pixabay.com

Takođe, ova odabrana grupa bi predložila koje industrije i kada mogu prve početi sa radom. Vraćanje na posao može biti dobrovoljno. Telekomunikacije i auto-industrija koje najviše doprinose nemačkoj ekonomiji moraju biti prioritetne, piše u izveštaju, dok oni poslovi koji mogu da se rade od kuće - treba da nastave da se tako odvijaju.

Obdaništa i škole bi trebalo da se otvore uskoro, jer mladi ljudi retko imaju ozbiljne simptome korona virusa, a roditelji ne mogu da rade ako moraju da čuvaju decu dok su obrazovne ustanove zatvorene. Ono što svakako nije prioritet jesu klubovi i masovna okupljanja, tako da to dolazi na kraju. Kompanije koje prave zdravstvenu opremu ili komponente takođe bi, kao i škole, trebalo relativno brzo da budu otvorene, dok će restorani i hoteli raditi pažljivo i kontrolisano, jer je teško da se u tim uslovima strogo poštuje socijalna distanca.

Eksperti kažu da je moguće i da isti standardi neće važiti za sve regije. Zabrane bi mogle biti ublažene najpre tamo gde je nizak nivo zaraze ili smanjen rizik od prenosa virusa, kao što su ruralne sredine. Kako vreme bude prolazilo, regije gde je populacija već masovno izgradila imunitet na koronu - mogle bi da postepeno isključuju restrikcije. To, međutim, zahteva koordinisano i opširno testiranje na virus. Biće uvedene i obuke o pravilnoj higijeni, kao i pravila koja diktiraju upotrebu lične zaštitne opreme.

Preporuka je i da Nemačka organizuje "masivni" rast u proizvodnji zaštitne odeće i maski, da pospeši svoju proizvodnju vakcina i lekova, i da učvrsti informacione tehnologije koje omogućavaju strateško planiranje. Dok bi operativna grupa davala predloge, političari i vodeći biznismeni bi donosili konačne odluke o tome kada prekinuti ili ublažiti zabrane. Možda ne bi bilo loše i da zemlje obrate pažnju na to kako Kina ponovo pokreće svoju ekonomiju, dok sprečava drugi talas korone: šta radi, a šta ne?

Ova azijska zemlja je pokrenula "agresivan" plan kako bi spasila ekonomiju, lansirala je nova prava i kampanje koji bi vratili ljude na posao, pogurali poslovno samopouzdanje i zaštitili kompanije od neuspeha, koliko je to moguće. Peking je potrošio milijarde evra na medicinsku opremu i lekove, i "ubrizgao" je novac u infrastrukturalne projekte kako bi otvorio nova radna mesta. Osim toga, polako uklanja blokade i dopušta ljudima da putuju slobodnije u one regije Kine koje su trenutno najsigurnije.

Ipak, još uvek je rano govoriti o potpunoj normalizaciji. Pokrenuta su pitanja o tome da li se može verovati novim izveštajima o virusu, koji stižu iz Pekinga. Neki misle da je ova zemlja prerano i prebrzo krenula s intenzivnim radom.

(Telegraf Biznis)