Zašto bi bilo dobro da dobijemo vaučer umesto 100 evra?

Foto: Pixabay

Unija poslodavaca Srbije predložila je da se umesto 100 evra, građanima podele vaučeri za kupovinu domaće robe. Njima bi se, predlažu, kupovili isključivo proizvodi domaćeg porekla i usluge koje pružaju domaće firme.

Prehrambeni artikli i alkoholna pića, odeća, obuća, hemija, aparati za domaćinstvo, zaštitna sredstva, đubriva za poljoprivredu, građevinski materijali, ali sve to proizvedeno u Srbiji, te da se mogu platiti komunalne usluge, studentski domovi, prevoz u domaćem saobraćaju, ugostiteljske usluge u domaćim objektima i drugo...

Predlog te mere izazvao je reakcije i gotovo da su podeljena mišljenja da li je to dobar predlog ili ne. Oni koji podržavaju meru, a našoj redakciji su se javljali i građani i poslodavci, kažu da je ovo najbrži način da se pomogne domaća privreda. S druge strane, ima onih koji ne žele da budu "ograničeni" vučerom, već hoće da novac upotrebe za svrhe poput humanitarne pomoći, pa im nije najjasnije kako bi vaučerm to mogli da sprovedu.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije misli da je predlog Unije poslodavaca dobar.

- Predlog Unije poslodavaca je dobar i u potpunosti podržavam njegovu realizaciju. Naime, na ovaj način bi se izbegla opasnost od porasta eksternih deficita, pošto bi kompletna likvidnost na strani tražnje bila usmerena ka domaćoj privredi, odnosno podizanju ukupne ekonomske aktivnosti - kaže Vlahović za Telegraf Biznis.

Kako objašnjava Vlahović, svakako da bi putem vaučera predviđena suma novca bila direktno upumpana u privrednu aktivnost. Ta mera bi predstavljala direktnu podršku oživljavanja tražnje.

- Naime, kriza izazvana virusom Covid 19 je jednako eksterna i interna, u startu je kriza ponude, ali ubrzo prerasta i u krizu tražnje. Ovo stoga što se potrošači u vanrednim okolnostima, u očekivanju težih vremena, ponašaju racionalno. Ta racionalnost se ogleda u odricanju od kupovine svih proizvoda i usluga koje nisu neophodne i pripadaju tzv. diskrecionoj potrošnji. Dakle, nagla je oseka u kupovini trajne potrošne robe, robe i usluga iz domena luksuza, te su upravo ovi sektori u budućnosti u najvećem problemu - navodi on.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Zato je, ističe, neophodno merama fiskalne, ali i monetarne politike podsticati tražnju, ili, drugim rečima, raditi na povratku poverenja da će se normalni privredni tokovi brzo obnoviti nakon ukidanja vanrednog stanja.

- Naravno, povratak u normalu ne zavisi samo od brzine koju će naša zemlja imati u savladavnju pandemije, već i sve druge, pre svega razvijene zemlje sa kojima smo u spoljnotrgovinskom i kapitalnom toku neraskidivo povezani. Što se tiče visine intervencije, tj. novčane podrške tražnju, neophodno je uraditi precizne ekonometrijske modele uticaja na ukupnu privrednu aktivnost. U svakom slučaju, treba biti oprezan sa podsticanjem lične potrošnje, zbog toga što naša privreda još uvek nije dovoljno sposobna, odnosno dovoljno konkurentna da odgovori na prekomerno podsticanje potrošnje - ukazuje Vlahović.

Iz Unije su ukazali i da bi se bi se na ovaj način sprečilo da u sivu zonu ode 19 miliona, Vlahović dodaje da su negativni efekti u opciji da svaki punoletni građanin dobije po 100 evra mogući.

- Svakako su mogući negativni efekti ukoliko bi se taj novac iskoristio na kupovinu proizvoda koji dolaze iz uvoza. Tačnije, to bi moglo da poveća spoljnotrgovinski deficit i, posledično, deficit tekućeg plaćanja, što bi zajedno sa očekivanim povećanjem budžetskog deficita i javnog duga, negativno uticalo na eksternu likvidnost naše zemlje - rekao nam je on.

(Vesna Bjelić)