Nove mere u Hrvatskoj zbog porasta cene goriva: Na snazi od 1. oktobra, kazne za nepoštovanje do 30.000 evra
Od danas su ponovo skuplja goriva u Hrvatskoj, a Vlada širenjem takozvanih sidrenih cena želi da poveća transparentnost i spreči prelivanje viših troškova na ostale proizvode i usluge. O tome da li mera može da pomogne u borbi protiv inflacije ili će stvoriti dodatno opterećenje za preduzetnike i zanatlije govorili su gosti HRT-ove emisije "Otvoreno".
Krevzelj: Potrošači će lakše uočiti rast cena
Željko Krevzelj iz Ministarstva privrede rekao je da je dvostruko iskazivanje cena deo 11. paketa Vladinih mera, a cilj je povećanje transparentnosti i podsticanje potrošača da više prate promene cena.
Teme za vas
Sin Sindi Kraford preminuo u 27. godini: Odrastao u bogatstvu, iza njega ostala milionska porodična imperija
Za 180.000 € prodaje se čitav etno-kompleks sa jezerom: Evo ko kupuje seoska imanja po Srbiji
Reč je, istakao je, o proširenju mere koja je stupila na snagu 2. maja 2025. godine, dok je od 10. septembra proširena na dodatne kategorije proizvoda i usluga.
Kada je reč o novim proizvodima, pojasnio je da se mera odnosi na proizvode koji su postojali do 10. septembra i da je Ministarstvo privrednim udruženjima poslalo dodatna pojašnjenja o primeni sidrenih cena.
"Kazne za nepoštovanje mera su od tri hiljade evra (oko 351.600 RSD) do 30 hiljada evra (oko 3.516.000 RSD). Odluke stupaju na snagu 1. oktobra i očekujemo da će se primenjivati", rekao je Krevzelj.
Prema zvaničnim odlukama Vlade, od 1. oktobra uz aktuelnu cenu proizvoda i usluga mora se isticati i cena koja je važila 10. septembra 2026. Za kategorije koje su već bile obuhvaćene ranijom merom – hranu, piće, kozmetiku, sredstva za čišćenje, toaletne potrepštine i proizvode za domaćinstvo – referentna ostaje cena od 2. maja 2025. godine.
Druga nova obaveza odnosi se na objavu cenovnika na internet stranicama. Trgovci i pružaoci usluga koji imaju uspostavljene veb-sajtove moraće tamo da objavljuju cenovnike u XML ili CSV formatu. Trgovci moraju da ih ažuriraju jednom dnevno, najkasnije do 8 sati, dok pružaoci usluga moraju da ih ažuriraju pri svakoj promeni cene, takođe najkasnije do 8 sati tog dana. Objavljeni cenovnici moraju biti dostupni 30 dana.
Bakula: Dodatni trošak ne može biti mera protiv inflacije
Kristina Bakula iz Udruženja "Glas preduzetnika" ocenila je proširenje mere izuzetno zabrinjavajućim. Upozorila je da su sidrene cene do sada primenjivali veliki sistemi koji imaju sopstvene informatičke službe, dok se sada slični zahtevi u kratkom roku postavljaju pred poljoprivrednike, automehaničare, frizere i druge male preduzetnike i zanatlije.
"Govorite o antiinflacionom paketu, a ja vam kažem da nijedan dodatni trošak ne spada u borbu protiv inflacije. Naprotiv, podstiče njen rast", rekla je Bakula.
Upozorila je da su se preduzetnicima i ranije dodatni troškovi pravdali transparentnošću ili borbom protiv inflacije, kao i da bi novi zahtevi neke mogli da primoraju na angažovanje informatičara radi održavanja internet stranica i cenovnika.
"Ovo nije prva situacija da se ljudima dodatni troškovi pravdaju 'transparentnošću' ili borbom protiv inflacije. Setimo se da se nije ugasio problem preduzetnika gde su se pojedinima troškovi podigli za 200 odsto. Ni taj problem nismo rešili, a vi dolivate ulje na vatru. Ljudi moraju da angažuju informatičara. Šta, poljoprivrednik će preko noći postati informatičar? Doći će mu inspektor i reći: 'Imaš super paradajz, ali moraš da osvežiš svoj cenovnik ako imaš veb-stranicu. Nisi ga ažurirao ujutro u osam sati.'“
Krevzelj joj je odgovorio da se mera odnosi na one koji već imaju cenovnike i istaknute proizvode, te da Ministarstvo ne nameće obavezu objavljivanja cena tamo gde cenovnik na internet stranici do sada nije postojao.
Bakula ga je potom upitala da li to znači da preduzetnik koji na internet stranici ima navedene usluge, ali nema cenovnik, neće morati da počne da objavljuje cene.
"Tovarite nas novim stvarima koje neće postići ništa", poručila je Bakula.
Krevzelj je odgovorio da su pravila, uputstva i pojašnjenja jasni i najavio nove pravilnike koji bi trebalo dodatno da razjasne sprovođenje mere.
Kratohvil: Neki preduzetnici razmišljaju o zatvaranju veb-šopova
Predsednik Hrvatske obrtničke komore (HOK) Dalibor Kratohvil rekao je da preduzetnici zovu Komoru, kao i da se među njima pojavila nervoza zbog novih pravila i kratkog roka za prilagođavanje. HOK je zbog toga zatražio povlačenje odluke.
Kao primer je naveo vlasnicu prodavnice polovne odeće koja proizvode prodaje za dva, pet ili sedam evra (oko 234, 586 ili 820 RSD), a internet stranicu joj održava komšija koji se bavi informatikom i povremeno menja cene.
"Ona je zabrinuta kako će u svemu uspeti. Bojim se da ne idemo u dobrom smeru", rekao je Kratohvil.
Upozorio je i da pojedini preduzetnici zbog novih obaveza razmišljaju o zatvaranju svojih internet prodavnica.
"Mnogi su se izjasnili da žele da zatvore veb-šopove, ono što je danas prozor u svet. Ljudi žele da odustanu od tih priča, a to nije poželjno", istakao je.
Kratohvil je rekao da se sa Udruženjem "Glas preduzetnika" ne slaže u mnogim pitanjima i načinu komunikacije, ali da preduzetnicima treba omogućiti da rade umesto da ih dodatno opterećuju administrativnim zahtevima.
Dodao je da HOK razume nameru Ministarstva, ali smatra da postojeći Zakon o zaštiti potrošača već propisuje kako se postupa sa baznim cenama.
"Smatramo da bi ovu odluku trebalo povući", zaključio je Kratohvil.
Štern: Postoji granica do koje Vlada može da interveniše
Bivši ministar privrede Davor Štern upozorio je da se rasprava odvija u periodu velikih poremećaja na svetskom energetskom tržištu. Naveo je da je cena dizela u poslednjih šest meseci porasla 50 odsto, dok cena nafte kontinuirano oscilira.
Rekao je da razume pozicije Ministarstva, potrošača, zanatlija i preduzetnika i da je potrebno pronaći način kojim bi se sprečilo da se veliki skokovi cena derivata koriste za neopravdano povećanje drugih cena.
Jedna od mogućnosti, rekao je, bilo bi oporezivanje neopravdanih prihoda i dobiti ostvarenih zbog tržišnih poremećaja. Ali, upozorio je da ni porez na ekstraprofit nije direktna zaštita potrošača jer taj novac završava kod države.
"Iskazivanjem cena potrošač je ipak donekle zaštićen. To je dobro za potrošače i politički ambijent", rekao je Štern.
Govoreći o poskupljenju goriva koje je stupilo na snagu, naveo je da litar dizela u Nemačkoj košta više od tri evra (oko 352 RSD). Na pitanje kako se cena u Hrvatskoj još uvek zadržava ispod dva evra (oko 234 RSD), odgovorio je da je Vlada svojim intervencijama pokazala dobru volju, ali da mogućnosti takve politike nisu neograničene.
"Vlada je pokazala dobru volju, ali postoji granica do koje se može ići", zaključio je Štern.
(Telegraf Biznis/Poslovni)
Povezane vesti
Inspekcija krenula u kontrolu novih mera: DIRH utvrdio nepravilnosti u više od četvrtine prodajnih objekata
Novo poskupljenje goriva u BiH: Ovo su cene benzina i dizela
Promena pravila prevremene otplate kredita od novembra: Komšije na dobrom putu, kakva je situacija u Srbiji?
Pereca 6 €, pecivo sa sirom 24 €: Kakve su cene na čuvenom Oktoberfestu i koliko košta pivo?
Video: Iz Loznice izlaze 3 miliona čokolada mesečno: Osvojili 22 svetska tržišta
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Godinama su svi jurili IT, a sada je ovo zanimanje broj 1 u Srbiji: Poslodavci traže čak 687 radnika
Nova pravila za frizere, restorane i prodavnice u komšiluku: Od 1. oktobra mušterijama će morati da pokažu jedan podatak
Hitno se povlači popularni slatkiš sa tržišta! Pronađeni nedozvoljeni aditivi: Ako ste ga kupili, odmah ga vratite u prodavnicu
