NBS snizila referentnu kamatnu stopu na 1,5 odsto, mera protiv korone

Pixabay.com

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da dodatno snizi referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5 odsto, kako bi umanjio negativne efekte virusa korona na privrednu aktivnost i istovremeno obezbedio održavanje inflacije u granicama cilja u srednjem roku.

Teme za vas

Odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike Izvršni odbor je doneo pre svega imajući u vidu da pokazatelji iz međunarodnog okruženja ukazuju da su negativni efekti virusa po globalni privredni rast veći od prethodno procenjenih, što se odražava i na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, kao i na odluke centralnih banaka i vlada zemalja širom sveta.

Izvršni odbor naglašava i da je Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji, sa stopom privrednog rasta od preko 4 odsto, niskom i stabilnom inflacijom sedmu godinu zaredom, eliminisanom fiskalnom neravnotežom i redukovanom eksternom neravnotežom, kao i deviznim rezervama na najvišem nivou.

To je, kako se navodi, otvorilo prostor da se u periodu krize poveća ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, a da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost.

Donoseći odluku, Izvršni odbor je imao u vidu i prethodno preduzete mere monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa korona - smanjenje referentne kamatne stope za 50 baznih poena u martu, sužavanje koridora osnovnih kamatnih stopa, sa plus/minus 1,25 procentnih poena na plus/minus 1 procentni poen, u odnosu na referentnu kamatnu stopu, kao i obezbeđenje dodatne likvidnosti bankama kroz repo operacije kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti i svop operacije kupovine deviza.

Pored toga, koordiniranom reakcijom Vlade Srbije i NBS obezbeđena je i direktna podrška privatnom sektoru donošenjem moratorijuma na otplatu kredita tokom vanrednog stanja u trajanju od najmanje 90 dana, i paketa fiskalne pomoći privredi i građanima.

Izvršni odbor procenjuje da će inflatorni pritisci u narednom periodu ostati niski, uz nešto izraženije rizike da bi inflacija mogla da bude i niža u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju, pre svega zbog znatnog pada cena nafte i niže agregatne tražnje, što će delom biti ublaženo preduzetim merama monetarne i fiskalne politike.

Širenje virusa korona znatno je pogoršalo izglede za globalni ekonomski rast, zbog čega se u velikoj meri smanjuju projekcije privrednog rasta za ovu godinu i za sve vodeće ekonomije sveta i za zemlje u usponu. Na smanjenu privrednu aktivnost uticao je otežan rad mnogih uslužnih delatnosti, a u pojedinim slučajevima i prekid u globalnim proizvodnim lancima, kao i pad potrošačkog i poslovnog poverenja.

U takvim uslovima povećana je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, a investitori daju prednost ulaganjima u sigurnu aktivu, što je za posledicu imalo pad indeksa na svetskim berzama i rast cene zlata i državnih hartija od vrednosti razvijenih zemalja, napominju iz NBS.

Ističu da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljih negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja i posledica širenja korona virusa. NBS će i dalje pažljivo pratiti globalna kretanja i njihove implikacije na domaću ekonomiju i inflaciju, i blagovremeno reagovati kako bi očuvala postignutu cenovnu i finansijsku stabilnost.

(Telegraf Biznis/Tanjug)