• 1

Zaustaviti Covid-19 ili spasiti ekonomiju? Stručnjaci kažu: Možemo i jedno i drugo

Ceo svet se suočava s velikom krizom, koja će zasigurno preoblikovati globalnu ekonomiju...

  • 1
grafikon rasta, porast, napredak ekonomija, biznis

Ceo svet se suočava s velikom krizom, koja će zasigurno preoblikovati globalnu ekonomiju / Foto: Pixabay

 SAD se suočavaju s nezapamćenim ciframa kada je reč o tržištu rada i nezaposlenim licima: najpre se za novčanu nadoknadu na osnovu nezaposlenosti prijavilo 3,3 miliona Amerikanaca, a onda se prve sedmice aprila tom broju pridružilo još 6,6 miliona ljudi.

I koliko god ovi brojevi zvučali zastrašujuće, u obzir nisu uzeti svi oni koji rade na crno, ili part-time posao. Tu nisu ni samozaposleni. Dakle, realna cifra onih koji ostaju bez posla i kojima je egzistencija ugrožena - zasigurno je veća. Uporedo s tim, nivo zaraženih Covid-19 virusom u SAD raste, a BDP će prema predviđanjima do leta pasti od 30 do 50 odsto.

Krajem marta, Tramp je govorio da neće dozvoliti da "lek za koronu bude gori od samog virusa", ali se već dugo sumnja u njegovu adekvatnu politiku kada je reč o borbi protiv pandemije. Uprkos apelima struke, planirao je da poslovanja povrati do Uskrsa, a sada navodi da će ekonomija da se normalizuje do maja.

Ekonomista Kejsi Maligan je upozorio da zatvaranje neesencijalnih preduzeća do jula, košta Vladu oko 10.000 dolara po domaćinstvu. On je tada dodao da maksimalno smanjenje privredne aktivnosti, kako bi se usporilo širenje virusa korona, zapravo može doneti više štete nego koristi.

Postavlja se pitanje: Možemo li da hendlujemo oba - i virus i ekonomiju?

U međuvremenu, Bela kuća je dala upozorenje, u saglasju s prognozama epidemiologa, da bi širenje virusa moglo da odnese 2,2 miliona života u SAD. Tramp je povukao svoje apele na prevremeno otvaranje ekonomije, što je bilo očekivano da se desi krajem aprila.

Ali, nije promenio svoje mišljenje da ova pandemija tera na "mučan kompromis" između spašavanja života i spašavanja ekonomije. Istraživanja, ipak, pokazuju drugačije. Naime, najbolji način da se ograniči propadanje ekonomije, jeste da se spasi što više ljudskih života.

Ova recesija je drugačija od svih prethodnih, jer su ekonomska rešenja ranije uvek podrazumevala traženje radne snage. To je sada nemoguće, jer radna snaga mora da ostane kod kuće, iz zdravstvenih razloga. Dakle, ovde nije reč samo o kvantitetu, već i o kvalitetu osoblja.

Trenutno najveći strah imaju oni koji su najviše pogođeni krizom, a to su slabo plaćeni radnici u restoranima i hotelima, kao i oni koji imaju povremeni ugovor, rade onlajn, plaćeni su po satu, po pozivu i tome slično (gig radnici). Ova radna skupina je čak i u normalnim okolnostima osetljiva na izazove, ekonomske i zdravstvene, a posebno sada.

Nedavno donet paket mera od 2 biliona dolara trebalo bi da obezbedi pogođene radnike i industrije, i da pomogne ponovno pokretanje ekonomije kada sve prođe. Svaka odrasla osoba koja godišnje zaradi manje od 75.000 dolara, dobiće pomoć od 1,200 dolara, a prvi put će beneficije imati i samozaposleni, odnosno tzv. gig radnici.

Ipak, da li će ovaj iznos paketa biti dovoljan za sve?

Supermarket, prodavnica

BDP Sjedinjenih Država bi prema predviđanjima do leta mogao da padne do 50 odsto / Foto: Shutterstock

Zašto je važno misliti na živote ljudi? Oni su ključ privrede, sve dok mašina ne uspe da zameni čoveka, ako je to ikako moguće. Ekonomisti inače, pojavu slabo plaćenih radnika koji su već doživeli veću stopu smrtnosti od drugih, nazivaju "smrt iz očaja". Zabeležno je da su se odavali alkoholu i drogama, ili su izvršavali samoubistva. Trenutna situacija mogla bi da pogorša stvar.

Možda države žele da spasu ekonomiju, ali trebalo bi da znaju da ako se milioni ljudi razbole ili umru zbog pandemije - onda neće imati ko da radi, odnosno ekonomija će "patiti".

S druge strane, puštanje virusa da se širi će dodatno uplašiti potrošače: neće želeti da idu u restorane, neće rezervisati letove, ili se baviti uobičajenim aktivnostima. Nedavno istraživanje je pokazalo da 80 odsto Amerikanaca smatra da će prerano napuštanje zadatih mera još više ugroziti ekonomiju zemlje.

Ekonomista Majkl Grinston, u nekom smislu podržava ono kako misli i nemačka Vlada, a to je postepeno vraćanje ekonomije u normalne tokove. Kaže da bi umereno socijalno distanciranje moglo da spasi 1,7 miliona života, u periodu od 1. marta do 1. oktobra. Njegov stav je zasnovan i na tvrdnjama londonskog Imperial College-a, koji se bavio modelima širenja zaraze.

Dakle, ako SAD izbegnu tu frapantnu cifru umrlih, ekonomija bi od toga mogla da ima 8 biliona koristi, odnosno trećinu BDP-a ove zemlje. Cifra umrlih bi mogla biti znatno manja, ako se umereno poštuje socijalna distanca, a pritom zaraza poprimi blaže oblike delovanja.

Zaključak je da, ako se ne održe mere koje će zaštititi živote ljudi i kontrolisati pandemiju, onda bi ekonomija mogla da ode u nepovrat. Takođe, zaključak je da i potencijalni lek protiv korone - nije gori od samog virusa. Iako ljudi sada ostaju bez posla, što utiče na manja ili nikakva primanja, odnosno na stres, Vlada ovde mora da odigra ključnu ulogu da ih sačuva, a potom da razmišlja o ekonomiji.

Onda kada pandemija prođe, postoje verovanja da će ekonomija SAD brzo da se oporavi. Pol Romer upozorava da je ova zemlja došla u vrlo traumatičnu poziciju, da bira: ubiti ljude ili ubiti ekonomiju. Suština je, kaže on, da se Amerikanci učestalo testiraju na virus i da se detektuje ko je inficiran. Oni zaraženi treba da budu samoizolovani, a oni negativni na koronu - treba da se vrate na posao, da putuju, druže se.

Ali, testiranja bi trebalo da se obavljaju na svake dve nedelje. Inače, istraživanje sprovedeno početkom aprila je pokazalo da 93 odsto ekonomista smatra da je masovno testiranje na korona virus ključno za ponovno pokretanje ekonomije.

Video: Predstavljen paket mera: Minimalac za svakog zaposlenog, 100 evra svakom građaninu

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • DRagutin

    E kada to stručnjaci kažu onda to "mora biti" tako...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke