Za one koji rade na crno i nisu registrovali firmu - nema državne pomoći, a takvih je 70.000

Zbog firmi koje nisu registrovane, sada najviše trpe njihovi radnici / Foto: Pixabay

Pomoć države privrednim subjektima tokom vanrednog stanja neće moći da dobije oko 70.000 neregistrovanih radnji i firmi, prema proceni NALED-a.

Najviše su time oštećeni njihovi radnici, ocenjeno je na prvoj onlajn pres konferenciji NALED-a, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji.

Teme za vas

Prema NALED-ovom istraživanju, koje je sproveo Ipsos uz podršku Nemačke razvojne saradnje, polovina građana smatra da je siva ekonomija najzastupljenija upravo u radnim odnosima - neprijavljivanje radnika, isplaćivanje zarade na ruke i neuplaćivanje doprinosa.

Ipak, 59 odsto ne bi prijavilo poslodavca inspekciji, najviše iz straha da ne ostanu bez posla.

Svest o štetnosti sive ekonomije ima 76 odsto ispitanika, koji su rekli da ona nije opravdana, ali su i dalje nedovoljno spremni da sami doprinesu suzbijanju.

Da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana smatra 51 procenat građana i Tržišnu inspekciju vide kao najzaslužniju za taj rezultat.

Na konferenciji je istaknuto da su javne kampanje dobar pokretač građana na akciju, što potvrđuje 48 % ispitanika, kao i da je važna edukacija, posebno među učenicima, kako bismo dobili generacije sa višim nivoom poreske kulture.

Gotovo polovina građana (48%) smatra da je uzimanje fiskalnog računa najefikasniji način da doprinesu suzbijanju sive ekonomije, ali čak 71 procenat ne bi prijavilo objekat u kojem ne dobiju račun.

Građani ukazuju da su u izdavanju računa najmanje revnosni saloni lepote i automehaničari, a najodgovorniji trgovci. Njih 53 odsto dodaje da bi sva prodajna mesta trebalo fiskalizovati.

Bezgotovinska plaćanja kao efikasan način suzbijanja sive ekonomije su sve zastupljenija. Korišćenje kartica povećano je za osam procenata i sada svaki drugi ističe da upotrebljava karticu jer je to lakši način plaćanja.

(Telegraf Biznis)