Švedska ima blaže mere, ali i razloga za brigu: Očekuju veliku krizu i masovna otpuštanja

Atmosfera na ulicama u Stokholmu ovih dana / Foto: Tanjug/AP

Da li je Švedska olako shvatila krizu? Da li misli da je nedodirljiva? Da li je ova skandinavska zemlja jedina u pravu ili jedina greši?

Teme za vas

To su pitanja kojima smo se bavili ovih dana, budući da samo Šveđani do skoro nisu imali rigorozne zabrane kao ostatak sveta. Ali, kako se povećavao broj zaraženih, odnosno umrlih, rešili su da promene nešto u svojoj politici. Kako je Telegraf juče pisao, švedski državni epidemiolog Anders Tegnel rekao je da će vlasti u narednim vikendima proveravati koji restorani se ne pridržavaju mera o socijalnom distanciranju.

Istovremeno, Index.hr se bavi ekonomskim aspektom ovog "ležernog" ponašanja švedske Vlade. Naime, glavni stokholmski aerodrom Arlanda u ovo doba obično beleži 80 poletanja i sletanja u satu, a kroz njega dnevno prođe do 75.000 ljudi. Međutim, poslednjih dana, aerodromske zgrade, parkinzi i piste su prazni.

Zdravstvena kriza još traje, ali ovoj zemlji možda preti još gora, privredna kriza. S obzirom na svoju proizvodno i izvozno orijentisanu privredu, smatra se da Švedska ima razloga za zabrinutost. Iako Šveđani imaju znatno blaže mere, i deluju kao da je sve u redu, tokom marta je zabeležno 36.800 otkaza, većinom u uslužnim delatnostima i transportu.

Skandinavska avio-kompanija SAS je ostala bez 60 odsto putnika, u odnosu na mart 2019. Zbog toga je oko 11.000 zaposlenih poslato na plaćeni odmor, a 120 radnika je otpušteno. Direktor te kompanije je rekao da se do sada nisu susreli s ovakvom situacijom i da prvi put u svojoj istoriji ne nude međunarodne letove. Kaže i da su zahvalni Danskoj, Norveškoj i Švedskoj na podršci u vidu kreditnih garancija.

Volvo svaki dan gubi nekoliko miliona evra, a njihovi pogoni nedeljama su zatvoreni. Budući da su dobavljači prekinuli isporuku i da su prodajni lanci zaustavljeni, Volvo Cars poslao je na plaćeni odmor 25.000 radnika, a Volvo AB - pet hiljada manje. Nadaju se da će proizvodnja biti nastavljena u maju.

Šef udruženja poslodavaca te zemlje kaže da će bez brze reakcije blagostanje na koje su navikli biti narušeno. Predviđa da će nestati na stotine hiljada radnih mesta, a prema jednoj anketi, više od polovine ispitanih poslodavaca ima problem s finansijama i likvidnošću. Njih 80 % se suočava s izazovima u izvozu, a oko 40 odsto preduzeća je već otpustilo radnike ili će to uskoro učiniti.

Njegova procena je da bi paket mera za spas privrede morao da bude vredan 20 milijardi evra, odnosno oko 4 odsto BDP-a.

Ove godine će švedski bruto domaći proizvod pasti za oko četiri odsto (bio je predviđen rast od oko 1,5 %), a nezaposlenost će porasti na oko devet procenata. Švedska ministarka finansija Magdalena Anderson kaže da će privredni pad biti gori nego 2008. godine.

Stokholm / Foto: Tanjug/AP

Može li Vlada Švedske da spreči masovna otpuštanja?

Vlada je još 16. marta donela paket ekonomskih mera tokom pandemije, vredan oko 30 milijardi evra, što je otprilike trećina državnog proračuna za 2020. godinu. Potpora preduzećima odnosi se najpre na smanjivanje troškova radne snage i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na plate, i do 12 meseci.

Glavni cilj je pomoći poslodavcima u isplati zarada i sprečiti masovne otkaze.

U pomoć je priskočila i Riksbanken, centralna švedska banka, osnovana davne 1668. godine. Oni su u martu odlučili da bankama na raspolaganje stave 50 milijardi evra, bez kamata, kako bi švedska privreda imala pristup jeftinom kapitalu.

Glavni ekonomista Swedbank smatra da svakom radno sposobnom stanovniku treba plaćati 1.000 evra mesečno, u narednih 6 meseci. Radi se, kaže, o oživljavanju stare ideje poznatog američkog ekonomiste Miltona Fridmana, kako bi se ojačala lična potrošnja i ponovno pokrenula privreda.

Međutim, ovakvi predlozi verovatno neće biti prihvaćeni. Naime, u kolektivnoj svesti Šveđana i dalje žive neprijatne uspomene na prethodne finansijske i privredne krize, od kojih je verovatno najteža bila ona s početka 90-ih godina. Tada je vrednost švedske krune naglo pala, a skoro pola miliona ljudi je ostalo bez posla.

(Telegraf Biznis)