Da li pandemiju treba tretirati kao nepogodu? Firme su ostale bez pokrića zbog nevidljivog borca

Kako zaštititi posao usred pandemije? / Foto: Shutterstock

Svetske kompanije se već nedeljama i mesecima bore protiv "ratnika" kojeg nisu videle, znaju mu samo ime i poreklo. Gledano s ekonomske strane, da stvar po njih bude gora, taj ratnik je preko zdravstvenog pitanja oborio ekonomiju, dakle, nema direktne veze s ovom oblašću.

Teme za vas

Dok se sve sa koronom dešavalo "tamo negde daleko", u Kini, ko je pomislio da će virus tako jako pogoditi najvećeg svetskog proizvođača, lance snabdevanja, a potom Evropu i SAD. Ko je računao na masovni rad od kuće, otkaze, srezane plate, prekid rada fabrika i poslovanja.

Ko je tada razmišljao da mu treba osiguranje za slučaj nastanka pandemije?

Da uprostimo stvar: treba li da postoji polisa za epidemiju/pandemiju, kao u slučaju elementarnih nepogoda? Giganti se sada suočavaju s velikom štetom, usled prekida proizvodnje i manjeg prometa, a dodatni trošak je isplata plata, jer novca nema, on se ne "obrće". Zaposleni su na gubitku, ali i poslodavci, posebno oni koji upravljaju malim i srednjim preduzećima.

Posmatrano prema industrijama, najizloženiji riziku su turizam, ugostiteljstvo i zdravstvo, stepenik ispod su proizvodnja i aerodromi, a potom i javni saobraćaj, avio-kompanije, kruzeri.

Zdravstvena kriza svakako nije nešto što možemo da predvidimo ili sprečimo, ali mogu li kompanije da spreče trošak, i zašto je Kvinslend skoro pa usamljen u stavu da se pandemija mora tretirati kao poplava, uragan ili šumski požar.

Prema procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, dalje širenje virusa može dovesti do toga da se globalni ekonomski rast skoro pa prepolovi: sa 2,9 na 1,5 odsto.

Ono što je pogubna vest za kompanije, manje ili veće, jeste činjenica da osiguravajuće kuće imaju samo polisu osiguranja u slučaju prekida rada zbog nepovoljnih događaja, bilo da su oni vezani za prirodne katastrofe ili, na primer, problem s mašinama za rad. U tom slučaju, firme uplaćuju određenu premiju kako bi nadoknadile izgubljena sredstva.

Australijska država Kvinslend najavila je paket od 27,5 miliona dolara samo za turizam, saobraćaj, avijaciju, visoko obrazovanje, farmere, poljoprivredu i industriju koja se bavi lovom i preradom ribe, jer pandemiju nastoje da tretiraju kao prirodnu katastrofu.

S druge strane, na stotine kompanija širom sveta, posebno one koje zavise od Kine, ostaće bez pokrića, uključujući i veliki Majkrosoft. Nemačka kompanija MunichRe je pre tri godine napravila faktički unikatnu polisu. Ona je nastala odmah nakon 2016. godine, kada je zvanično prestala da hara ebola, koja je nastupila 2013.

Ipak, postavlja se pitanje, ko je kriv? Ovakva jedinstvena polisa postoji već četiri godine, ali da li su firme smatrale da im ne treba, da neće doći nova epidemija (pandemije) ili da im neće ugroziti poslovanje?

Epidemije poput ebole ili zike imale su, nažalost, za cilj da svet na bolan način suoče s lošim zdravstvenim sistemom, ali kada su prošle ili se bar pritajile - sve se vratilo na staro, a MunichRe od tada nije prodao niti jednu ovakvu polisu. Interesovanje je, naravno, nastupilo kada je virus korona krenuo da se širi Kinom, ali je tada, logično, već bilo kasno.

Ovde dolazi do još jednog "problema". Naime, Swiss Re je u saradnji sa Svetskom bankom 2017. lansirao "Pandemic Emergency Financing Facility", ali je on namenjen za pomoć, pre svega, državama trećeg sveta, odnosno onima koje nemaju značajan uticaj na globalni BDP.

Jedno istraživanje iz 2019. je pokazalo i da lideri najviše strahuju od prekida poslovanja, a gotovo najmanje od pandemije i njenog uticaja na poslovanje. Tada, naravno, nisu znali za Covid-19. Ostaje otvoreno i pitanje da li oni treba da snose neku odgovornost, ako nisu predvideli rizik, a ljudi sada ostaju bez posla?

Gardijan piše o tome da prvo poznato "osiguranje", ili ono što je nalik ovom što danas znamo, potiče iz 18. veka, kada su žene i deca obolelih članova osiguravajućeg društva "Amicable Society", dobijali keš. Britanci se sada, takođe, suočavaju s krizom, jer njihov turizam i ugostiteljstvo nemaju "fizička oštećenja", pa se stoga ne vode kao oni koji su pretrpeli štetu i treba da budu pokriveni.

Kada je reč o stepenu zaposlenosti, uslužni sektor je treći najveći na Ostrvu, i njegov ekonomski doprinos prevazilazi auto-industriju, farmaceutiku i aeronautiku.

I za kraj, pozitivan primer dolazi iz Singapura, gde je osiguravajuća kompanija AIA obezbedila svojim radnicima novčanu nadoknadu vrednu 1.000 dolara u slučaju da zbog korone završe u bolnici, a u slučaju smrti od istog virusa - porodici sledi 25.000 dolara.

China Life Insurance Singapore je uveo sledeće: zaposleni i klijenti kompanije koji do kraja avgusta 2020. godine obole od korone, dobijaju 8.000 dolara, a u slučaju smrti - čak 80.000 dolara.

(Telegraf Biznis)