Posle svađe konačno sloga: Uvodi se korona obveznica za spas evropske privrede

Foto: Shutterstock

Evropski parlament je na vanrednom zasedanju usvojio predložene mere mobilizacije preko tri milijarde evra za pomoć EU zdravstvenim sistemima u borbi protiv COVID19.

Istovremeno, Parlament se kroz usvojenu Rezoluciju zauzeo za to da se finansiranje evropskog oporavka od COVID19 realizuje kroz pojačani višegodišnji EU budžet, postojeće fondove, ali i kroz tzv evropske ”obveznice za oporavak”.

Evropski parlament je velikom većinom glasova podržao mere koje je Evropska komisija prethodnih dana predložila kao deo paketa odgovora na krizu izazvanu pandemijom korna virusa u Evropi.

Usvojena je inicijativa za preusmeravanje fondova kohezione politike, inicijativa za izdvajanje dodatnih 3,08 mlijarde evra za zdravstveni sektor, a podržano je dodatno finansiranje Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti.

Pored podrške poziciji Evropske komisije da bi predstojeći sedmogodišnji budžet EU trebalo da bude ”osnova” za ekonomski oporavak Evrope nakon pandemije COVID19, Evropski parlament se snažno založio i za uvođenje sistema evropskih obveznica za oporavak.

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli konstatuje da je pitanje obveznica nešto što su mnogi tražili i što je u centru paženje kada je reč o pregovorima unutar EU o ekonomskom oporavku nakon pandemje.

"U pitanju je život svih nas i Juga i Sevra bez razlike"

- Evropski parlament je rekao šta misli i velikom većinom podržao planove za obnovu evropske ekonomije. Namera nam je da se u tom cilju stimulišu i promovišu sva reaspoloživa sredstva uključujući i obveznice za oporavak - kaže Sasoli.

On navodi da će ovakav ”jasan stav” Evropskog parlamenta predstaviti na sledećem sastanku lidera EU27 zakazanom za 23. maj. Prethodno, lideri EU27 nisu mogli da se dogovore oko uvođenja zajediničkih obveznicao dnosno mehanizama zajedničke garancije za zaduživanje na evropskom nivou.

Ovakav instrument za prevazilaženje posledica pandemije i opravak ekonomija tražila je grupa ”južnih zemlja” predvođenih Italijom, Francuskom i Šapnijom.

Sa druge strane, Holandija, Nemačka i Finska predvode tzv ”severnu grupu” zemalja koje insistiraju na principu da je svaka država prvenstveno odgovorna za svoje zaduživanje. Holandija je već tokom prvog razgovora lidera EU27 o merama oporavka stavila veto na ideju o evro-obveznicima ili korna- obveznicama.

Nakon što ni ministri finansija evrozone nisu uspeli da postignu dogovor o obveznicama za oporavak, Evropski parlament je više nego jasno stavio do znanja da je to put kojim Evropa treba da ide u oporavak, ali i budućnost.

- U pitanju je suživot svih nas i Juga i Sevra bez razlike. Mi želimo da izađemo iz krize kroz demokratiju i da poštujmo evropska pravila, ugovore i vrednosti - zaključio je Sasoli.

Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće, ali imaju jak politički signal.

Lideri EU već su prošle godine nakon evropski izbora prekršili ”jasnu volju” Evropskog parlamenta tako što su zanemerili parlamentarni princip ”vodećih kandidata” prilikom imenovanja za čelne funkcije EU institucija.

(Telegraf Biznis/Tanjug)