MMF: Virus je oborio naše prognoze za 2020. i ne znamo šta će biti, ali moramo da se držimo zajedno

Kristalina Georgijeva / Foto: Wikimedia/World Bank Group/ Grant Ellis

Kako upravljati svetskim ekonomijama kada "nevidljivi neprijatelj" i dalje vreba i kosi sve pred sobom? U razgovoru za BBC, šefica MMF-a Kristalina Georgijeva, otkriva dve stvari koje nikako nisu očekivali, kao i to da na jedno pitanje nećemo još dugo imati odgovor.

Teme za vas

Pre samo tri meseca, koji nam sada deluju tako daleko, MMF-ova januarska prognoza je bila da će 160 zemalja sveta zabeležiti rast BDP-a. To znači da bi 82 odsto zemalja napredovalo u 2020. godini. Međutim, korona osim u Kini, tada još nije uzela maha, pa ih je realnost ubrzo demantovala.

Sada je april, pandemija je negde pri kraju, negde situacija još nije sigurna, a Georgijeva kaže: "Predviđamo da će 170 svetskih zemalja, to jest 87 procenata, doživeti pad kada je reč o BDP-u per capita".

Druga stvar kojoj se MMF nije nadao u 2020. godini jeste uska saradnja s epidemiolozima, koji pomažu MMF-u da napravi makroekonomske prognoze. - To nam se nije desilo nikada u istoriji. A ono što je najgore, jeste to što nam kažu da je novi virus Covid-19 nepoznanica, i da ne možemo biti sigurni da se neće vratiti 2021. - kaže Georgijeva.

To je pitanje na koje trenutno niko nema odgovor, ali koje budi veliku strepnju i neizvesnost, ne dopušta ekonomijama da se opuste i u potpunosti nastave s planiranim projektima. Kako BBC piše, nije čudo što je MMF među prvima u režimu spašavanja, ali se on sada primarno bavi ljudskim životima i šalje drugačiju poruku svetu.

- Ovo je vreme kada vlade treba da troše koliko mogu, i više od toga, ali moraju da zadrže račune. Ne želimo da izgubimo odgovornost i transparentnost tokom ove krize - kaže šefica MMF-a, i dodaje da ćemo u budućnosti jasno videti "koje zemlje mogu da rade više na rešavanju problema, a kojima je potrebna pomoći jer imaju ograničene kapacitete za delovanje. Upravo tu nastupaju MMF i druge međunarodne finansijske institucije".

Kaže da podrška mora biti usmerena na najugroženije ljudi, koji dolaze iz najosetljivijih grana ekonomije.

- Spašavanje života i sredstava za život idu "ruku pod ruku" sa zaustavljanjem pandemije. Jednostavno, ne možemo drugačije da pokrenemo privredu do kraja, a bez ponovnog pokretanja ekonomije, ministri finansija neće imati potrebne prihode, uključujući zdravstvene usluge - kaže Georgijeva.

Prema njenoj oceni, proizvodnja i ruralne sredine će biti "najlakše za otvaranje", ali još uvek se traži najbolje rešenje za bezbedno pokretanje gradova i užurbanih metropola.

Ona dalje upozorava i na protekcionizam (ekonomske mere kojima jedna država pokušava da ograniči plasiranje stranih proizvoda na domaće tržište), koji sada nema smisao, jer su sve zemlje pogođene pandemijom i treba da se drže zajedno i međusobno podstiču.

(Telegraf Biznis)