• 49

Muzička industrija u Srbiji u šaci korone. Ogromni gubici, bankroti, karte za koncerte kojih nema...

Zabrana javnih okupljanja kao prva uvedena mera za sprečavanje širenja korone značila je potpunu zabranu rada i privređivanja za muzičku industriju. Gubici su ogromni, radnici su ostali bez posla, a država ih još ne čuje

  • 49
Muzicar, prodaja karata, koncertna sala

Foto: Pixabay

Koncerti, festivali, muzičari, organizatori događaja, kompanije za prodaju ulaznica, rental kompanije, tehničari, event menadžeri, osoblje... njihov glas daleko se čuje onda kada naprave revoluciju poput uvođenja trajnih čaša za goste, ili obaranjem rekorda broja posetilaca, brojem prodatih karata, obaranju prihoda, spektakularnim izvođenjima... Međutim sada, da li vi imate glas za njih? Da li znate da je to jedna od industrija koju je korona gotovo ubila?!

Zbog obustavljanja kretanja i bilo kakve koncertne i festivalske aktivnosti, potpuno je prekinut njihov rad. Finansijska šteta je ogromna, jer je samo Tickets servis imao planiranih više od 600 događaja.

To nije samo u Srbiji, tako je u svetu. Upravo je Odbor za evente udruge Glas poduzetnika u Hrvatskoj uputio nadležnim ministarstvima predlog hitnih mera za opstanak hrvatske event industrije ugrožene pre svega zabranom javnog okupljanja.

Najvažnija asocijacija evropskih festivala Yourope, koja broji više od 90 najvećih festivala na kontinentu, uputila je pismo premijerki Ani Brnabić, u kojem poziva Vladu Srbije da ekonomski podrži i sačuva srpsku manifestacionu privredu, koja je ugrožena zbog pandemije korona virusa.

Ističu da je da prihoda te industrije tokom blokade zbog korona virusa stoprocentan, a da manifestacije donose stotine miliona evra prihoda na godišnjem nivou. U pismu podsećaju da Srbija ima višestrukog nosioca titule Najboljeg evropskog festivala, te da je Egzit ekonomiji Srbije do sada doneo više od 200 miliona evra prihoda.

Za njih nema nade dok se ne ukine zabrana okupljanja. Međutim, prema saznanjima Telegraf Biznisa, u  republičkom Kriznom štabu gotovo da još nema reči o tome kada će moći da se održavaju veliki koncerti i festivali. Jedino što je možda uteha jeste da se ide na opciju da se oni odlože, a ne potpuno ukinu.

Kada ćemo imati koncert za 10.000 ljudi?

- Mi radimo u jednom posebnom ekosistemu, nazovimo ga "live entertainment", čiji je glavni imenitelj zajednički doživljaj muzike, sporta, umetnosti. Sada je na snazi "socijalno distanciranje". Stoga ne čudi da smo mi prvi pogođeni pandemijom, a ceo sektor će biti poslednji koji će se oporaviti. Kada će ponovo biti moguće održati koncert sa više od 10.000 ljudi bilo gde? - kaže za Telegraf Biznis Pavle Leverda, direktor, Ticket Visiona.

Muzičari i drugi umetnici, organizatori događaja, kompanije za prodaju ulaznica, rental kompanije, koncertne sale i klubovi, tehničari, event menadžeri i osoblje i mnogi freelanceri ostali su u potpunosti bez prihoda od kojih žive. Velika većina njih živi od projekta do projekta, takoreći od meseca do meseca. Višemesečni prekid rada odvešće mnoge iz ovog sektora u bankrot.

Poseban problem imaju organizatori koncerata koji su odloženi ili otkazani zbog pandemije. Kako se okonča vanredno stanje, pojačaće se pritisak na organizatore da refundiraju kupce ulaznica za događaje koji nisu održan, ukazuje naš sagovornik.

- Organizatori koncerata su uglavnom male privatne firme koje uz dosta preuzimanja rizika, ali sa velikim entuzijazmom i ljubavlju za ono što rade, čine mogućom onu magičnu razmenu energije između izvođača i publike, zbog koje ljudi idu na koncerte. Većina novca od prodaje ulaznica otišla je na nepovratne troškove. Ako im se ne pomogne, organizatori neće moći da ispune svoje obaveze - ističe Levarda.

- Najteža je neizvesnost koju svi u muzičkoj industriji osećamo, jer se uopšte ne zna kada ćemo moći da pokrenemo koncertnu i festivalsku sezonu, ne zna se kada će biti bezbedno da ljudi dolaze na javne događaje. Problem stvara i neizvesna finansijska slika cele muzičke industrije, jer su desetine hiljada ljudi u Srbiji, samim tim i njihove porodice, direktno pogođeni prestankom poslovanja - mislim na muzičare, promotere, ali i ljude iz produkcije, marketinga.. Ako se zna da u Kragujevcu, gde već deceniju organizujemo Arsenal fest, na festivalu radi više od dve hiljade mladih ljudi, a posredno od festivala zarađuje skoro desetina hiljada ljudi koji se bave ne samo muzikom, već i turizmom, prevozom, keteringom, pićem, produkcijom, zamislite koji će udarac na njihov budžet biti eventualno neodržavanje festivala u junu? - govori za naš portal Zoran Vulović, izvršni direktor Long Play koncertne agencije.

Takva situacija je i sa drugim festivalima i velikim koncertima.

Refundacija karata?

Prazna koncertna dvorana

Foto: Pixabay

- Problemi su isti - i kod kolega u Srbiji, regionu ali i celom svetu. Redovno sam u kontaktu sa predstavnicima najvećih evropskih festivala, kroz krovnu festivalsku organizaciju Yourope, čiji je Arsenal fest takođe član i oni su već otkazali desetine festivala predviđenih za leto ali i za jesen. Oktobarfest je već sada otkazan, što je samo znak da će biti potrebno mnogo vremena da se dozvoli povratak na stari način poslovanja - navodi Vulović.

Kolege iz Evrope se trude da obezbede uslove za festivale 2021. godine, glavni problem je kako podneti troškove do tada, kao i da li je i kako moguće refundirati kupljene karte za festivale i koncerte jer je to najveći finansijski izazov za svakog organizatora, navodi on.

- Ono na šta smo stvarno ponosni je poverenje i podrška publike i ljudi iz biznisa, pre svega mislim na buking agencije - kaže Vulović.

On dodaje da je najviše pogođen sektor koji se bavi koncertnom delatnošću, u tom sektoru radi najveći broj ljudi.

- Ako se procenjuje da će samo u Americi šteta u muzičkoj industriji biti oko 20 milijardi dolara do kraja 2020, onda možemo samo zamisliti šta se dešava u Evropi i Srbiji -

Najveća promoterska kompanija Live nation je otkazala 30.000 koncerata, 200 najvećih svetskih turneja je takođe otkazano.

- Ipak, muzička industrija će se brzo prilagoditi i verujem da ćemo za dve godine na ovaj period gledati kao na vreme u kome je nastala neka nova fenomenalna muzika, neki novi kvalitetni albumi i novi muzički formati, ali do tada će biti teško izdržati ovo je pitanje opstanka cele industrije od koje žive hiljade ljudi - upozorava on.

Pozitivna stvar je da što su osnovali udruženje promotera i ticketing agencija UPTAS, zajedno sa preko 30 kompanija. Zajednički pokušavaju da reše neke od problema ili da ukažu na iste.

- Na žalost to nije dovoljno, potreban je zajednički front svih, na prvom mestu muzičara. Takođe, oporavak neće ići brzo bez podrške, razumevanja i poverenja publike - dodaje.

- Socijalno distanciranje je sada možda neophodno, ali u svojoj suštini je suprotno ljudskoj prirodi. Kada se stvari normalizuju, želećemo ponovo da zajedno doživimo muziku, sport, zabavu. Zato pomozimo sada ljudima i firmama koji nam to omogućuju - priča nam Levarda.

APEL: Šta bi pomoglo muzičkoj industriji?

Koncert, muzicari

Foto: Shutterstock

Govori se i o drugom paketu mera koje država sprema, a koje bi verovatno bile za ciljane grupe, šta bi vama, odnosno industriji posebno značilo?

- Paket mera koji je država spremila za pomoć privredi u epidemiji je dobar, posebno deo za plaćanje minimalca, zatim mogućnost podizanja kredita pod dosta dobrim uslovima. Ali ono što je za koncertnu muzičku industriju bitno je pomoć da opstane biznis u mesecima kada nije dozvoljeno oranizovati nastupe, a karte za njih su već prodate - kaže Vulović.

S obzirom da je praktično nemoguće vratiti novac za karte za koncerte koji su odloženi, jer većina novca od prodatih karata nije više kod organizatora, plaćeni su honorari za nastupe stranih izvođača, plaćen je PDV na svaku prodatu kartu, dobar predlog, koji je usvojio veliki broj evropskih država, je uvođenje vaučera, kao što je to urađeno u turizmu i oslobađanje od obaveze refundacije ulaznica, tj. zadržavanje ulaznica za događaj koji će biti organizovan u narednim mesecima ili sledeće godine.

Ta mera, pre svih, bi omogućila da naš biznis opstane i da zaposleni u industiji organizacije koncerata mogu da izdrže najteže mesece i sačuvaju radna mesta svojih radnika, poručuje Vulović.

Da je pomoć države i društva neophodna, ističe i Levarda.

- Mere koje je Vlada donela su usmerene ka održanju zaposlenosti. Nisu sve industrije u istoj situaciji. Prehrambena industrija i farmacija nisu isto pogođeni kao turizam ili muzička industrija. Mere koje mi predlažemo ne zahtevaju velika finansijska izdvajanja - navodi.

Jedna mera podrške ovom sektoru za koju se zalažu naši sagovornici, se posebno pokazala kao korisna i primenjuje se u Nemačkoj, Belgiji, Italiji, a pred usvajanjem je i u nekim zemljama regiona:

- Dati organizatorima vremenski period od godinu dana ili više, da održe svoje odložene događaje. U tom periodu, oni nisu u obavezi da vrate novac kupcima ulaznica, već da izdaju vaučer u zamenu za ulaznicu, koju kupac može da iskoristi kao sredstvo plaćanja. Vaučer dospeva na naplatu na kraju grejs perioda, ako se u međuvremenu ne iskoristi za neki drugi događaj tog organizatora.

Ova mera može se uporediti sa merom odlaganjem plaćanja poreskih obaveza koju je donela vlada. Daje se vreme organizatorima da reše probleme koji us u ovom trenutku nerešivi. Alternativa je gašenje i bankrot firmi koje organizuju događaje, kada su svi na gubitku, uključujući i kupce ulaznica.

- Vlada je pri uvođenju paketa mera privredi najavila posebne mere podrške pojedinim granama industrije koje su posebno pogođene. Mi smo se sa više inicijativa, kroz strukovna udruženja i pojedinačno, obratili PKS i zamolili za pomoć. Nismo još dobili povratnu informaciju - navodi Levarda.

Video: Arsenal obeležila magija Litl Stivena

(Vesna Bjelić)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ivan

    Čitam komentare i prosto ne mogu da verujem, da smo TOLIKO loši ljudi. A da li možete da zamislite da ima muzičara, koji jednostavno vole to što rade. Nisu zvezde, već jednostavno sviraju u formatu koji njima odgovara, muziku koja možda nije ni plaćena bog-zna-koliko.. Prema vašem mišljenju, ako je čovek slikar, ko ga j..e, neka umre gladan...što nije farmaceut?!..jbg! Najbolje, da neko ko je našao državno uhlebljenje, drugima soli pamet o tome kako treba i šta treba da radi..Ovde postoje ljudi koji rade dva, tri posla, da bi prehranili porodicu..Ja sam završio fakultet i radim slabo plaćen posao u struci. Popunjavam budžet svirkom. A da bih to mogao, platio sam licencu u iznosu od 12000 din., na godišnjem nivou. Za svaku svirku privatnog tipa, plaća se porez! A sem toga, ovde nije problem dva meseca! Već to što je po svoj prilici čitava godina propala! Ma znaš šta, za sve vas koji imate ovako maliciozne komentare, uveo bih da morate da platite SVAKU pesmu koju hoćete da čujete. Nema YT, radio, muzički tv kanali i sl. Nego pevaj sam sebi kad ti bude dosadno...

  • Realista

    I muzicari, kao i svi gradjani nase zemlje i sveta, imaju svoja prava. Medjutim, da bi ostvarili ta prava, prvo moraju ispuniti svoje obaveze. Platiti porez i doprinose na primer.

  • Miki

    Plaćaju porez u Austriji, Švajcarskoj,Nemačkoj....pa nek traže od njih pomoć!!!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke