Svi smo tada bili radnička klasa: Miletići napravili kuću radeći u fabrici
U gradu na Moravi radnici su se uvek hrabro borili za svoja prava, ali ono što je neobično jeste da su to radili iz kafane
Radnici iz Čikaga 1886. godine pokrenuli su lavinu boreći se za svoja prava i bolje uslove. Tačno sto godina kasnije, biti radnik u tadašnjoj Jugosloviji bila je čast i privilegija. Milomir i Dragica Miletić iz Čačka sa osmehom na licu se sećaju svojih dana provedenih u fabrici.
- Svi smo tada bili radnička klasa. Jednaki i bitni članovi društva. Osećali smo sigurnost jer su plate bile dobre, ali i redovne. Muž i ja smo se venčali da nismo imali ništa i sve smo stekli zajedno zahvaljujući svom radu i primanjima. Nije bilo stresa, ni sikiricije i svi smo praktično i živeli po principu tri osmice - rekla je Dragica za RINU.
Prvi maj za ovaj bračni par bio je praznik koji su željno iščekivali. Na taj datum, osećali su se još ponosnijim jer su deo radničke klase u SFRJ. Na uranak su godinama unazad tradicionlano išli u Ovčar banju, kao i većina Čačana.
- Pečenje ili roštilj jesu bili neizbežni, ali to nikad nije bila poenta okupljanja. Bilo je bitno fino ručati, ali bitnije od svega bilo je da se provede kvalitetno vreme sa prijateljima. Uvek nas je bilo oko desetak, nasmejani, zadovoljni i srećni. Ono što mi je ostalo u najlepšem sećanju jesu te prvomajske budilice. Zvuci trube razgalili bi i najtvrđa srca - kaže Milomir.
Radnički pokret delovao iz Čačka
U gradu na Moravi radnici su se uvek hrabro borili za svoja prava, ali ono što je neobično jeste da su to radili iz kafane. Smeštena u srcu grada, kafana „Car Lazar“ bila je omiljeno mesto okupljanja Čačana svih slojeva i profesija.
- Na ulaznom zidu i danas stoji tabla sa znakom 8-8-8 koji je predstavljao težnju radničke klase za osam sati rada, osam sati učenja i osam sati odmora. Čačani su uvek bili preduzimljivi i aktivni u socijalanim borbama, pa su odavde delovale brojne radničke organizacije - izjavio je istoričar Miloš Timotijević.
Radnički pokret iz kafane „Car Lazar“ delovao je od 1904. do 1912. godine, ali to mesto i nakon toga ostalo je jedno od poznatijih na kom su se okupljali Čačani i borili za svoja prava.
Video: Veštice, rituali, žrtvovanje... Šta se sve slavi 1. maja osim praznika rada
(Telegraf Biznis/RINA)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
BASA
E , nekad bilo , sada se pripoveda !
Podelite komentar
Dejan
Što bi rekao Tito, slavite Prvi maj, a gde su vam fabrike
Podelite komentar
Перагеније
"Osećali smo sigurnost jer su plate bile dobre, ali i redovne. Muž i ja smo se venčali da nismo imali ništa i sve smo stekli zajedno zahvaljujući svom radu i primanjima. Nije bilo stresa, ni sikiricije i svi smo praktično i živeli po principu tri osmice" - МОЖДА. Али су зато сви други грцали, стално у кредитима, у лоше грађеним становима ("лабаво" - како каже Чкаља за лавабо), са вечитим "реформама", док се комуноусташка банда богатила. САДА унуци ових који су "све стекли" НЕМАЈУ НИШТА - јер Американци им НИСУ ОПРОСТИЛИ ДЕДИНЕ И БАБИНЕ КРЕДИТЕ.
Podelite komentar