• 0

Pitamo Gordanu kako je ovih dana u Čileu, zemlji koja je prva izdala pasoš za oporavljene od korone

Ova daleka zemlja je najveći proizvođač bakra na svetu. Više od 50 odsto izvoza je vezano za "crveni metal" i njegove derivate

  • 0

Gordana Stojković / Foto: Privatna arhiva

Pandemija Covid-19 je pogodila ceo svet, pa bez obzira na razlike u kulturi, standardu i poslu, svi građani planete sada dele slične probleme. Mnogo ih ostaje bez posla ili ima umanjena primanja, dok se svetske ekonomije ne oporave.

Ovih dana kontaktiramo naše ljudi koji žive u inostranstvu i pitamo ih kakva su njihova iskustva, kako se trenutno živi u zemljama gde su oni i da li je ovo zaista najgora ekonomska kriza u poslednjih skoro 100 godina. Gordana Stojković nam piše iz dalekog Čilea.

  • Dugo već živite i radite u Čileu. Kako ste se odlučili baš za ovu zemlju i čime se bavite?

- Sve je počelo davne 1991. godine, kada sam preko AIESEC-a otišla za Berlin na studentsku razmenu, i upoznala svog budućeg supruga sa kojim sam se venčala 1995, iste godine kada smo odlučili da zajedno krenemo u istraživanje novih prostora van Evrope. Južna Amerika nam se od početka učinila nekako egzotično interesantnom: kombinacija jezika, drugih kultura, običaja i načina zivota je bilo ono što nas je najviše privuklo - započinje svoju priču Gordana, za Telegraf Biznis.

Kako dalje dodaje, "posle malo detaljnijeg istraživanja zemalja iz regije, pokazalo se da je Čile već tada imao najstabilnije indikatore ekonomskog rasta i razvoja, relativnu političku stabilnost i dobro razvijenu infrastrukturu. Moj muž radi na izvozu vina, a ja sam zaposlena u jednoj internacionalnoj organizaciji koja se bavi ekonomskim pitanjima zemalja latinske Amerike i Kariba".

  • Koji biznis sektori su najbolje razvijeni u Santjagu, u kojem živite, a koji sada najviše trpe zbog pandemije?

- Santijago, gde živi i radi blizu 7 miliona stanovnika, ima prilično centralizovanu administrativnu ulogu u odnosu na ostale gradove u Čileu, što znači da je finansijski centar zemlje i središte uslužnih sektora. Isto tako, predstavlja i centar trgovine kako velikoprodaje, tako i ritejla, sektora koji su zatvaranjem tržnih centara počeli da otpuštaju zaposlene nekoliko nedelja unazad.

Uticaj pandemije je negativan na celokupnu privredu, kaže Gordana, posebno na mala i srednja preduzeća koja nemaju finansijsku potporu da se održe, ukoliko ne mogu da funkcionišu duže od dva, tri meseca. A to znači da dolazi do otpuštanja, prinudnih godišnjih odmora i neplaćenih  odsustva radnika. Nezaposlenost u Čileu je dosegla 8,2 odsto u kvartalu januar – mart, sto je najviši nivo u poslednjih deset godina.

  • Kako je Čile dočekao Covid-19? Kako se ovih dana živi, koje mere su na snazi?

- Skoro dva meseca živimo uglavnom u izolaciji, neki u parcijalnoj, a neki u totalnoj, pa na smenu. Trenutno se 11 opština Santijaga nalaze pod potpunim karantinom, premda se vrši rotacija svakih par nedelja. Granice zemlje su zatvorene još od sredine marta, a imamo i policijski čas od 22:00 do 5:00 ujutru. Sve obrazovne institucije funkcionišu onlajn, a i većina firmi je uvela rad od kuće za svoje zaposlene. I pored svih tih mera, u Čileu je registrovano skoro 20.000 zaraženih i blizu 300 smrtnih slučajeva.

Santjago, CIle, grad, Ulica

Santjago, Čile / Foto: Shutterstock

  • Kakva je ekonomija u Čileu, od čega ta zemlja pretežno živi, šta se najviše proizvodi i uvozi?

- Kao i skoro sve zemlje Latinske Amerike, ekonomija Čilea je zasnovana na prirodnim resursima. Najveći je proizvođač bakra na svetu, više od 50 odsto izvoza je vezano za "crveni metal" i njegove derivate. Primera radi, 2018. je proizvedeno 5,8 miliona metričkih tona, u poređenju sa Peruom koji je na drugom mestu sa proizvodnjom od 2,4 miliona. Pored rudarstva, poljoprivreda je drugi tradicionalno jak sektor (izvozi se sveže voće: trešnje, limun, grožđe, avokado), i treći sektor bi bila produkcija lososa (akvakultura).

Kako Gordana dalje navodi, "u pokušaju da se promeni produktivna matrica, poslednjih decenija se razvijaju novi sektori proizvodnje, kao na primer sektor celuloze, potencira se razvoj određenih industrija kao što je vinarija. Što se uvoza tiče, mogu se istaći putnička vozila i druga motorna vozila, i nafta i naftni derivati, kao primarni uvoz.

  • Sada svuda u svetu ljudi masovno rade od kuće. Kakva je tu situacija, mislite li da bi rad na daljinu mogao da postane praksa i posle korone?

- Apsolutno. Smatram da nas je pandemija primorala da menjamo način rada, učenja, druženja, života - uopšteno govoreći. Odavno već postoje tehnološka rešenja koja omogućavaju održavanje video konferencije, ali nikad nismo bili u situaciji da moramo da ih koristimo toliko kao sada. Proces digitalne transformacije se ubrzao sa par godina na par meseci. I mislim da mnoge stvari nikad vise neće funkcionisati kao ranije, jer za mnoga preduzeća, rad na daljinu savršeno funkcioniše.

  • Kako tačno sada funkcionišu firme, poslodavci, a na koji način država pomaže onima koji ostaju bez posla?

- Prema skorašnjem istraživanju, sprovedenom od strane Nacionalne privredne komore, primećeno je da je veliki procenat preduzeća zatvoren ili bez posla, 37 odsto posluje ispod 50 procenata kapaciteta, a samo 7,1 odsto posluje sa 100 odsto svoje snage. Odgovoriti na pitanje kako država pomaže je prilično komplikovano, jer je socijalna zaštita još uvek nedovoljno razvijena i predstavlja veliki izazov za sve zemlje Latinske Amerike. Najsiromašnijima se daju subvencije Covid-19, ali mislim da je srednja klasa ta koja će najviše osetiti posledice ove krize.

Oko 38 odsto firmi u Čileu moralo je da otpusti radnike zbog krize Covid-19.

  • Kako komentarišete to što je Čile prva zemlja na svetu koja je nastupila s idejom da izda "pasoš za imunitet" (immunity passport)? Šta se dešava po tom pitanju?

- Čile je ove nedelje ratifikovao izdavanje pasoša za bolesnike oporavljene od Covida-19, ali je odustao od ideje da isti dokumenat bude potvrda o imunitetu ili da na bilo koji način utiče na slobodu kretanja u odnosu na uvedene karantine i policijski čas. Ministar zdravlja, Haime Manjalik, precizirao je da će u prvoj fazi, sertifikat služiti kao dokaz o preležanoj bolesti i imaće trajanje od tri meseca.

  • Imate li podatke o tome kako je u okolnim zemljama Južne Amerike? Čitamo ovih dana da je Argentina u velikom problemu.

- Ekonomska komisija za Latinsku Ameriku i Karibe je objavila da će pandemija Covid-19 dovesti do najveće kontrakcije ekonomskih aktivnosti u istoriji regije, predviđa se pad od -5,3 odsto za ovu godinu - napominje Gordana, i dodaje:

"Problem je što su Južna Amerika i Karibi još od pre pandemije imali nagomilanih skoro sedam godina niskog rasta, sa prosekom od 0,4 odsto u periodu od 2014. do 2019. Ovogodišnja kriza, sa projektovanim padom BDP-a od -5,3 odsto, biće najgora u celoj istoriji regije. Da bi se pronašla slična ekonomska kontrakcija, treba se vratiti u period Velike depresije (-5%) ili ići još unazad na 1914. godinu (-4,9%)."

Nije u pitanju samo Argentina, kaže naša sagovornica. "Kriza će zahvatiti mnoge zemlje regije. Da bi Latinska Amerika našla svoje mesto u novoj svetskoj ekonomiji, mora krenuti ka većoj regionalnoj integraciji, kako proizvodnje i trgovine, tako i tehnologije. Koordinacija zemalja u makroekonomskim i produktivnim pitanjima je presudna za razvoj novog stila života sa ravnopravnošću i održivošću okruženja.

Video: Ministar finansija: Bez posla ostalo 7.317 ljudi

(Telegraf Biznis/Bojana Đorđević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke