Šta posle? Da li će gastarbajterima s Balkana biti teže da dođu u Nemačku da rade?

Foto: Tanjug/AP

Iako je vlada prvobitno nameravala da bez mnogo rasprave produži ovaj propis, pandemija korona virusa i privreda u recesiji uticale su da se pojedini demohrišćani Angele Merkel mnogo glasnije tome usprotive.

Teme za vas

Kako prenosi drugi kanal nemačkog javnog servisa ZDF, demohrišćani se pitaju može li Nemačka da nastavi da godišnje prima desetine hiljada nižekvalifikovanih radnika sa Zapadnog Balkana.

Iz nemačke građevinske industrije, koja je napročito imala koristi od ovog pravila za Zapadni Balkan, stiže jasan odgovor: "Bez ovih ljudi, imaćemo velike probleme u građevinarstvu", kaže za ZDF Feliks Paklepa iz Centralnog saveza nemačke građevinske industrije.

Građevinci sa Balkana nedostaju nemačkom tržištu rada

Kako ističu, iako često nemaju formalne kvalifikacije priznate u Nemačkoj, građevinci sa Balkana imaju dugogodišnje iskustvo. A upravo takva radna snaga nedostaje na nemačkom tržištu rada.

Sporni propis stupio je snagu od januara 2016. godine i "omogućava radnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i tzv. Kosova da dobiju radnu vizu za Nemačku i bez znanja nemačkog jezika i profesionalnih kvalifikacija".

Međutim, uslov je da podnosilac zahteva za radnu vizu ima ugovor o zaposlenju u Nemačkoj i odobrenja nemačke Savezne agencije za zapošljavanje, kao i da u poslednja 24 meseca nije primao u Nemačkoj bilo kakvu socijalnu pomoć, prenosi RTS.

Ovaj propis je nemačka vlada donela 2015. i to kao deo odgovora na migrantsku krizu. Najpre je sve zemlje regiona proglasila zemljama sigurnog porekla, čime je njenim državljanima praktično onemogućila dobijanje azila u Nemačkoj. A potom im, na insistiranje SPD-a kao manjinskog partnera u vladi, omogućila da lakše dolaze kao gastarbajteri, a ne kao tražioci azila.

Međutim, svi ti argumenti se menjaju u krizi izazvanoj koronavirusom pa u kontekstu odluke o produženju ove odluke poslanik demohrišćanskog bloka zadužen za unutrašnju politiku Matijas Midelberg ukazuje na već rastuću nezaposlenost u Nemačkoj.

- Ne bi smelo sada paušalno dati produženje ovog pravila-  kaže Midelberg, a podrška takvom stavu stiže od poslanika opozicione desničarske Alternative za Nemačku, Bernda Baumana, koji smatra da je"to pravilo bilo suludo i bez korone".

S druge strane, poslanik SPD-a Ute Fogt ističe da hoće "bez pogovora" da se pravilo produži, ocenjujući ga kao "veliki uspeh".

- Mi smo zapravo prihvatili da je Nemačka doseljenička zemlja. Koalicioni partner ne bi trebalo da točak vraća unazad - kaže za ZDF Fogt, usmerivši kritiku na račun koalicionih partnera iz demohrišćanskog bloka.

Razlike u mišljenjima demohrišćana i socijaldemokrata

Doduše, suprotstavljenih mišljenja ima i unutar demohrišćana, budući da se poslanici koji se bave pitanjima rada i građevinarstva zalažu za produženje pravila za Zapadni Balkan, dok se protive poslanici usmereni na unutrašnju politiku.

Prema saznanjima ZDF-a, demohrišćani su se inicijalno dogovorili da produženje pravila može, ali samo prema veoma ograničenim uslovima. Takvo uslovljavanje će, međutim, izazvati sukob sa socijaldemokratama.

Zastoj u prilivu gastarbajtera počinje u konzulatima na Balkanu.

Prema podacima nemačkog centralnog registra o strancima, od kraja 2015. do kraja 2018. broj izdatih boravišnih dozvola zarad zaposlenja ljudi sa Zapadnog Balkana skočio je sa 13.000 na 66.000. Od tog broja, više od 31.000 je bez radnih kvalifikacija, navodi se u podacima Savezne kancelarije za migracije i izbeglice. Čak i ako nemačka vladajuća koalicija produži olakšavajuće okolnosti za radnike sa Zapadnog Balkana, zastoj u prilivu gastarbajtera nastaje u konzulatima u Beogradu, Sarajevu, Skoplju...

Kako je u martu nemačko Ministarstvo spoljnih poslova navelo u odgovoru na jedno poslaničko pitanje, gastarbajteri iz ovog regiona čekaju i više od godinu dana za termin za dobijanje vize.

U MSP-u tvrde da su oni poslali dodatno osoblje u konzulate, ali da je navala toliko velika da ni to nije dovoljno. Kolike su razmere ovog zastoja svedoči to da je u 2018. nemačke Savezna agencije za zapošljavanje dala u oko 46.000 slučajeva odobrenje neophodno za apliciranje za vizu, ali da je tek oko 21.000 ljudi na kraju i zaista dobilo vizu po ovim specijalnim uslovima.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(Telegraf.rs)