Dividende padaju za 500 milijardi dolara: Nema oporavka do 2022. godine?

Nakon što privreda odskoči, isplatama dividendi trebaće više vremena za oporavak, nego prihodima kompanija.

Džepovi deoničara svetskih divova ove godine bi mogli biti prazniji za približno 500 milijardi dolara, za koliko bi se mogle sniziti ovogodišnje isplate dividendi, piše Poslovni dnevnik.

Međutim, analitičari smatraju da bi trend "mršavijih" dividendi mogao da se nastavi i nakon završetka pandemije, s obzirom na to da se kompanije širom sveta suočavaju s padom prihoda kakav nije zabeležen u novijoj istoriji.

Kako piše CNN, prošle godine isplaćen je rekordni iznos dividendi od 1,43 biliona dolara. Međutim, izveštaj firme za upravljanje imovinom, "Janus Henderson", objavljen početkom ove nedelje, predviđa da bi ove godine dividende mogle da potonu za 35 odsto, odnosno 497 milijardi dolara.

- Ako se ove prognoze obistine, 2020. će u tom pogledu da nadmaši pad od 30 procenata, zabeležen tokom finansijske krize 2008. godine - ističe Džejn Šumejk, direktorka za globalni deonički prinos.

Naime, ukoliko ukupni iznos dividendi bude smanjen samo za isplate dobiti onih kompanija koje su već najavile obustavu, ili je vrlo verovatno da će to učiniti, pad za 2020. godinu iznosiće 15 %.

Iskazano u apsolutnom iznosu, dividende će se ove godine spustiti na 1,2 biliona dolara.

- Suspenzije dividendi su neizbežne zbog iznenadnog i nezapamćenog zaustavljanja ekonomskih aktivnosti u mnogim državama - smatra Ben Lofthaus, menadžer u "Janus Henderson". Kako dalje navodi, "deo tog uticaja će se nastaviti i u 2021. godini, u kojoj ćemo verovatno videti niže isplate od onih koje smo mogli da očekujemo pre krize".

"Janus Hendeson" procenjuje da je više od četvrtine kompanija, od njih 1.200 koliko je uključeno u Globalni dividendni indeks ove firme, srezalo barem jednu isplatu dividende tokom 2020.

Na primer, naftna kompanija "Royal Dutch Shell", koja isplaćuje najviše dividendi u svetu u poslednje četiri godine - prošlog meseca je srezala isplatu deoničarima za dve trećine. To je prvo njihovo smanjivanje još od kraja Drugog svetskog rata.

Osim toga, banke u Evropi i SAD zadržale su milijarde dolara koje su nameravale da isplate deoničarima ili da potroše za otkup deonica, često i zbog regulatorne zabrane isplate.

Analitičari ističu da su promene u dividendnim politikama pojedinih kompanija često poruka da i deoničari treba delimično da budu deo društvenog odgovora na krizu.

- To posebno važi za kompanije koje primaju državnu pomoć - ističe Lofthaus, i dodaje: "Ipak, u većini slučajeva te promene odražavaju i nemogućnost predviđanja kada će se stvari vratiti u normalu".

Čak i nakon što privreda opet odskoči s dna, na koje ga je prikovala pandemija, isplatama dividendi - uobičajeno pouzdanom izvoru prihoda investitora - trebaće više vremena za oporavak nego prihodima.

Analitičari banke "Morgan Stanley", u istraživanju objavljenom 12. maja, procenjuju da će većina kompanija u budućnosti zadržavati veći udeo u dobiti. "Debljim" gotovinskim rezervama pojačaće zaštitu od eventualnog ponavljanja "crnog labuda".

Početkom meseca, britanska telekomunikacijska kompanija "BT" objavila je da će suspendovati isplatu dividendi do 2022. godine, a buduće isplate biće na "održivijim nivoima".

(Telegraf Biznis)