• 13

Kako je nekad bilo: "Odmor nedeljom je bio svetinja. Čovek sada, u trci za novcem, ne mari za sebe"

"Jugosloveni su bili svesni da nisu neki veliki radnici"

  • 13
Kancelarija, depresivna devojka, telefon

Postajemo li otuđene jedinke u otuđenom društvu? / Foto-ilustracija: Shutterstock

Zabrana rada nedeljom, čak i ova privremena, ujedinila je desnicu, ali i jugonostalgičare koji se putem društvenih mreža prisećaju kako radnje nisu radile od subote popodne do ponedeljka ujutru.

Doduše, pred kraj Jugoslavije to nije bilo baš tako, prisetio se zagrebački preduzetnik, Ivan Novak, koji stanuje u Dablinu. O tome piše Index.hr. Kako portal dalje navodi, "Jugosloveni su bili svesni da nisu neki veliki radnici".

Najvažniji imperativ onih koji su tehnološki razvijeni je ostati u trci. U trci za novcem, zajedničkim imeniteljem moći, bogatstva i prestiža, kako pojedinaca, tako i celog društva.

Sve veća ekonomska kriza daje i veći podsticaj trkačima, među kojima nema pobednika. Tempo života i sve veći zahtevi, koji se postavljaju pred nas (ili koje sami sebi namećemo), zapravo su trka bez cilja, bar onog krajnjeg, jer u ovom trenutku niko ne može da sagleda kraj maratona dugog nekoliko decenija.

Opustiti se, odmoriti dušu i telo, uzeti malo predaha i sabrati se s vremena na vreme - može biti opasno danas. Dok se vi odmarate, drugi grabe dalje. Teško je stići ih, a kamoli prestići. Ne postajemo li sve više bezlične jedinke koje možemo da identifikujemo samo na osnovu računa u banci ili stvari koje posedujemo?

Hamleta našeg vremena mučila bi dilema: Imati ili biti.

Šekspirov junak ne bi nikako mogao da bude Japanac, jer japansko "privredno čudo", ostvareno je najviše zahvaljujući njihovoj izvanrednoj marljivosti. Oni ne znaju za odmor.

Japanci već godinama koriste godišnji odmor od samo sedam dana. Ustvari, sindikati u ovoj zemlji imaju velike probleme da nateraju japanskog radnika da koristi i tih sedam dana koji mu pripadaju.

Hamlet bi danas možda mogao biti Francuz, Šveđanin, ili ostati Danac, jer upravo u ovim zemljama se vodi najveća kampanja za što duži i sadržajniji odmor.

Da li živimo da bismo radili ili radimo da bismo živeli? Ovo pitanje postavljaju Francuzi, u ovim letnjim mesecima kada su godišnji odmori. Priča se i o tome da li treba smanjiti sadašnju radnu nedelju od 40 sati, a predstavnici poslodavaca i sindikata otvoriće tu temu kada se vrate s odmora.

Mnogi od njih se pozivaju na jednog švedskog ekonomistu, koji je izračunao da se život danas sastoji od pet godina detinjstva, 20 godina učenja, 40 godina rada i deset godina penzije.

Ako živi 75 godina, čovek je 50 godina i više posvetio radu što je previše, smatraju mnogi, i dodaju da u toj trci za profitom, on zaboravlja na sebe.

Francuzi najviše zavide Dancima koji imaju najkraću radnu nedelju (33 sata) i Šveđanima koji imaju godišnje odmore od pet do osam nedelja. Za razliku od njih, prema podacima koje je objavila Evropska sindikalna konferencija CES, "najvredniji" u Evropi su Islanđani s 50,8 obaveznih radnih sati u nedelji.

Finci i Šveđani su se izborili za 36 sati, kao i većina zaposlenih u privatnom sektoru u Italiji. Belgijanci nameravaju da početkom sledeće godine uvedu takvu radnu nedelju koja, inače, već postoji u velikim robnim kućama, medijima i kod zaposlenih u noćnim službama. Ovo radno vreme ima i većina radnika u Velikoj Britaniji.

U većini evropskih zemalja, plaćeni godišnji odmor podrazumeva četiri nedelje. Navodeći primer Šveđana, u pomenutim zemljama sindikati vode borbu za povećanje odmora, pravdajući svoje zahteve, pre svega, potrebom da se sačuva integritet čoveka, jer se od njega svakako očekuje maksimum na radnom mestu.

Skraćenje radne nedelje, odnosno više vremena za odmaranje, zapravo je i ekonomska potreba, jer moderna tehnologija i ogromne investicije stalno smanjuju potrebu za ljudskim radom, što najčešće ima za posledicu - nezaposlenost i kraće radno vreme.

Koliko se Balkanci odmaraju od rada i da li im je to dovoljno?

Prosečni radnik iz zemalja stare Jugoslavije ima četiri nedelje plaćenog odmora, ali većina za odmor iskoristi najviše 14 dana. Pre svega, zbog finansija.

Da bi uspešno odgovorio na ova pitanja, Index.hr je sproveo mini anketu među onima koji su se vratili na posao, s godišnjeg odmora.

Od 100 anketiranih, 80 odsto je tvrdilo da bi odmor morao da bude duži, odnosno da bi radna nedelja trebalo da ima 30 sati. Ostali su odgovorili da je sadašnja dužina odmora sasvim dovoljna za obnavljanje radnih sposobnosti.

Ipak, kako dalje piše hrvatski portal, ne treba zaboraviti da se veliki broj Jugoslovena "odmara" preko cele godine i na svom radnom mestu, u pauzama za kafu i čitanje novina. U pauzama koje sami sebi dozvoljavaju.

Da li bismo mi, sa ovih prostora, mogli da radimo kao Japanci?

Ni slučajno, odgovorili su ispitanici. Čudili su se, pritom, zar je tako nešto uopšte moguće? Japance je teško naterati da koriste i svojih sedam dana odmora, ali Japan je ujedno i zemlja koja je po broju samoubistava pri vrhu. Situacija je malo bolja sada, kada su mogli više vremena da provode kod kuće, sa svojim porodicama.

Video: Radna nedelja od 4 dana - prednosti i mane

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Rastko

    Voleo bi vas dame i gospodu da vidim kako radite SAMO za koru hleba pa onda i da vas vrlo rado čujem kako vam mozak radi kada krči od gladi.

  • Rastko

    Ajde bre bez sekiracije, samo šibaj i ima da radimo kao podmazani.

  • Bepa

    Сећај се дана одмора да га светкујеш. Шест дана ради и сврши све своје послове а седми дан је одмор Господу Богу твоме.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke