Mali o neizvesnoj jeseni: Znam da je teško, ali ne vredi da se pumpa novac ako ćemo samo da štedimo
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da se i u Srbiji redovno prate programi podsticaja koji se primenjuju u svetu i u regionu.
- Ovo nije samo kriza ponude već i kriza tražnje. Mi moramo da vidimo kako da podstaknemo i tražnju, jer ne vredi da države upumpavaju ogromne količine novca, ako se na drugoj strani taj novac gomila i štedi. To može dovesti do drugih ekonomskih neravnoteža i kontrakcije čitave privrede. U svetu je već primetan taj trend. Tražnja za investicionim kreditima opada. Potrebne su nam, dakle, inicijative i preduzetništvo koje će da iznađe rešenje za poslovanje u novim okolnostima. Mi smo otvoreni za sve predloge jer samo u sinergiji možemo doći do rezultata - poručio je Mali.
Kako je rekao, do sada smo dobro obavili posao, što je pozitivno ocenio i Međunarodni monetarni fond (MMF) ističući da je naš paket bio sveobuhvatan i brz i da je jedan od najvećih među evropskim zemljama.
Ocenjuje da su veliki izazovi pred nama jer je teško proceniti koliko će da traje zdravstvena kriza sa korona virusom, te da nije na delu samo kriza likvidnosti.
- Videćemo šta donosi jesen i predstojeći period - rekao je Mali i dodao da ekonomiji ne preostaje ništa drugo nego da se prilagođava novonastalim okolnostima.
- Moramo pronaći način da funkcionišemo u novom sistemu koji nam sada nameću izmenjene okolnosti na međunarodnom tržištu. Mnogo toga se već sada menja, međunarodna robna razmena, lanci snabdevanja, a na snazi je veliko potenciranje digitalne i cirkularne ekonomije. Srbija može da bude tačka u tom koordinatnom sistemu čiji parametri pokazuju sposobnost održivog razvoja, ali na tome moramo da radimo svi. Znam da je teško, ali fleksibilnost u poslovanju, inovativnost ideje i znanje, su jedini koji vode ljudsku civilizaciju napred - naveo je on.
Na državi je, kaže, da se posvetiti svojoj osnovnoj izvornoj funkciji koja je usmerena na unapređenju poslovnog ambijenta, uklanjanju suvišnog administriranja koje opterećuje privredu, unapređenju javne uprave i funkcionisanju javnih preduzeća, koja značajno generišu privredni rast cele zemlje.
- Naravno, naš zadatak je i da investicije u javnu infrastrukturu zadržimo na zadovoljavajućem nivou - dodao je Mali te je stoga izgradnja putne inrastrukture, kao što je Moravski koridor, apsolutni prioritet.
- Mnogi kažu da će današnje odluke opredeliti razvoj čovečanstva ne samo u narednih nekoliko godina, već narednih decenija. Velika je odgovornost na nama i moramo biti pametni, hvatati korak sa drugima, biti nova karika u tom novom uspostavljenom lancu snabdevanja, a tu pre svega vidim šansu za naše dobavljače i kooperante, našu prerađivačku i auto-industriju - zaključio je Mali.
Sutra poslednji korona minimalac
Mali je najavio da će sutra biti isplaćena treća minimalna zarada za 1.042.114 zaposlenih u Srbiji u ukupnom iznosu od 31 milijarde dinara, te da je država privrednicima za tri minimalca do sada pomogla sa iznosom od 94 milijarde dinara, odnosno sa oko 800 miliona evra.
Od početka krize koja je izazvana pandemijom virusa korona država je putem direktnih davanja i oslobođenja od poreskih obaveza privredi i građanima pomogla sa 278, 64 milijarde dinara, odnosno sa 2,3 milijarde evra, kaže se u saopštenju Ministarstva finansija.
- Reč je o podršci koja je ocenjena kao jedna od najvećih u regionu. Sa isplatom ovog trećeg minimalca pokrili smo period od tri meseca iako je vanredno stanje i nemogućnost poslovanja trajalo duplo kraće. Pomogli smo, nadam se i poslodavcima i zaposlenima. Poslodavci su zadržali neophodnu likvidnost i obezbedili sredstva za isplatu zarada - naveo je ministar.
Video: Mali: Ulažemo u sve gradove u našoj zemlji, svaki put, infrastrukturu
(Telegraf Biznis)
Video: Usvojen budžet, republička kasa za sledeću godinu teška 2.346,2 milijarde dinara
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Iki
Smisljaj novu pomoc inace odosmo svi u nepovrat!
Podelite komentar
DRagutin
Pa dajte ljudima vaučere za hranu i garderobu u vrednosti od 12 000 din, recimo u 12 vaučera po 1000 din i eto zahuktavanja potrošnje...
Podelite komentar