Tramp napada Kinu, međutim, njegove kompanije kupile su 8 tona kineske robe

Foto: Tanjug/AP

Prema analizi carinskih podataka, firme Donalda Trampa uvezle su u od prošlog jula više od osam tona kineske robe. Predsednik Tramp vrlo se oštro odnosi prema Kini i govori da će od njegovih trgovinskih pregovora s Kinom profitirati svaki Amerikanac. Čak i ako imovina u Trampovom vlasništvu i dalje daje veliki doprinos trgovinskom deficitu sa zemljom s kojom se svađa. Više od 6 tona kineskih stolova isporučeno je Trump International hotelu u New Yorku.

Istog dana Tramp je tvitnuo "mi dobro radimo u pregovorima s Kinom". Pošiljka od dve tone drvenih i staklenih vitrina stigla je u Trump National Golf Club Los Angeles iz Šangaja pre samo dva meseca. U međuvremenu Tramp sve više progoni Kinu oko pandemije koronavirusa. Tvituje o nesposobnosti Kine i optužuje ih za "masovno ubijanje" širom sveta, dva dana nakon što su vitrine i komode stigle u LA.

Tramp, doduše, kaže da je vođenje poslovnog carstva prepustio sinovima, ali se nije u potpunosti odrekao kontrole nad kompanijama u kojima ima udele. Uvoz kineske robe u suprotnosti je s ekonomskim nacionalizmom njegovog slogana Make America Great Again. I preference kompanija koje nose Trampovo ime razlikuju se od onih na koje je pozvao američke izvršne agencije.

2017. naredio je da savezne agencije moraju da kupuju američku robu, a 2019. godine pojačao je poruku izdavši nalog o kupovini američke robe za infrastrukturne projekte. Iste godine potpisuje nalog o maksimiziranju upotrebe, robe, proizvoda i materijala američke proizvodnje. Kineske kupovine Trampovih kompanija u suprotnosti su i s porukama članova njegovog kabineta koji upozoravaju Amerikance na oprez u poslovanju s Kinom.

Tramp u poslednje vereme nije zainteresovan za drugu fazu trgovinskog sporazuma.

- Kina vrlo dobro radi na suzbijanju virusa - napisao je. - Amerika ceni transparentnost i kineske napore - Usput je na svemu zahvalio kineskom predsedniku.

Kada je potpisao prvu fazu trgovinskog sporazuma s Kinom obećao je da će podsticati ekonomsku sigurnost i ispraviti nepravde iz prošlosti. Nije jasno hoće li Kina ispuniti obaveze iz prve faze i kupiti dodatnih 200 milijardi dolara američke robe i usluga.

Inače, trgovinski rat s Kinom koštao je Ameriku 300.000 radnih mesta, prema podacima od prošle godine.

(Telegraf Biznis)