Srbija po statističkim podacima privredni šampion Evrope

Ilustracija: N.J.

Kada govore o privrednom napretku, zvaničnici često koriste različite statističke podatke i liste svetskih finansijskih institucija. Kao najčešći pokazatelji u Srbiji koriste se oni o nezaposlenosti, BDP-u, zaradi i radnim mestima... Te podatke koji su na papiru teško možemo da zamislimo i stavimo u kontekst. Zato smo za vas napravili pregled poslednje decenije.

Teme za vas

Gotovo svi rezultati i prognoze sa kojima su izašle institucije u poslednje vreme, saglasne su u podacima da je Srbija šampion Evrope kada je reč o stanju u privredi.

Međunarodni monetarni fond (MMF) jedino za Srbiju nije spustio svoju prognozu, podaci Evropske komisije  istovremeno pokazuju da je naša zemlja ostvarila rast BDP-a od 5% u prvom kvartalu 2020, što je ujedno ubedljivo najbolji rezultat u regionu.

Na najnovijoj listi evropske statističke službe Evrostat Srbija čvrsto drži mesto broj 1, zbog čega su je nazvali evropskim šampionom.

Kako to izgleda godinama unazad?

Napravili smo presek stanja u poslednjih desetak godina, tačnije od 2012, uzimajući u obzir sve ekonomske parametre.

Cifre koje smo prikazali na grafikonu, i podaci koje nam je ustupilo Ministarstvo finansija, bez dileme ukazuju na pozitivne trendove.

Ilustracija: N.J.

Da bi vam bilo što preglednije, prikazali smo to kroz naše fotografije, gde možete pogledati uporedive brojeve.

U obzir smo uzeli: ukupan priliv stranih direktnih investicija, u milionima evra (po godinama), zatim prosečne zarade, stopu nezaposlenosti i zaposlenosti, inflaciju i kamatne stope, javni dug države, kurs dinara i cene struje, BDP.

Ilustracija: N.J.

Srbija je, nije tajna, bila na korak od bankrota pre deceniju. U aprilu 2012. stopa nezaposlenosti iznosila je 25,5, a nezaposlenost kod mladih bila je 51,5 odsto. Sada taj presek izgleda drugačije.

Ilustracija: N.J.

Kako se kretao BDP, a kako cene struje, kolike su bile strane investicije?

Javni dug je prošle godine pao na 48,2 odsto BDP-a, i to je prvi put od sredine 2012. godine da je odnos duga prema bruto domaćem proizvodu pao ispod 50 odsto.

Na kraju novembra prošle godine javni dug je iznosio 52,4 odsto BDP-a. U prvom kvartalu ove godine, rast BDP od 4,8% omogućio je Srbiji da drži lidersko mesto kako na tabeli sezonski i kalendarski neprilagođenih podataka, tako i na tabeli desezoniranih i kalendarski prilagođenih pokazatelja.

Ilustracija: N.J.

Ako prepolovimo deceniju, i pogledamo samo poslednjih pet godina - zabeležili smo i znatan priliv stranih direktnih investicija.

Od početka 2015, zaključno sa septembrom 2019. godine, priliv stranih direktnih investicija iznosio je 13,2 milijarde evra, pri čemu su investicije rasle iz godine u godinu. Na primer, 2018,  strane direktne investicije iznosile su 3,5 milijardi evra, pri čemu je 2,2 milijarde bilo usmereno u izvozno orijentisane sektore.

Ilustracija: N.J.

Ako se ima u vidu visok priliv u izvozno orijentisane sektore, razumljivo je i da profit ovih kompanija konstantno raste. Međutim, kako je Narodna banka Srbije (NBS) ranije naglašavala, važno je da je paralelno s početkom investicionog ciklusa započeo još jedan važan trend - strane kompanije svake godine veći deo dobiti reinvestiraju u Srbiju, a manji deo isplaćuju u vidu dividende. 

U tom smislu treba pomenuti i da je prošle godine ukupna dobit preduzeća i banaka u stranom vlasništvu iznosila 1.628,5 miliona evra. Od ovog iznosa, reinvestirano je 919,0 miliona evra (56,4% dobiti), a isplaćeno u vidu dividendi 709,5 miliona evra (43,6% dobiti).

Ilustracija: N.J.

Ovakva kretanja uglavnom ukazuju na poverenje stranih vlasnika u srednjoročne i dugoročne perspektive rasta i razvoja ekonomije.

Što se plata tiče, prosečna neto plata u Srbiji u ovom trenutku iznosi 58.892 dinara. Poređenja radi, pre deset godina, u novčaniku smo imali, u proseku 330 evra. 

Zanimljivo je da se i pored poskupljenja, koje se najavljuje već nekoliko meseci, cena struje u Srbiji svrstava u socijalnu kategoriju.

Srbija je i posle poskupljenja struje iz 2017, pa krajem 2019, ostala država sa ubedljivo najnižom cenom električne energije u Evropi. Odnosno, prema računici od poslednjeg poskupljenja, daleko ispod cena u regionu. Procenat pomeranja je svake godine sve niži i niži.

Ilustracija: N.J.

Pre poslednjeg poskupljenja, struja kod nas je bila jeftinija 19 odsto nego u Makedoniji, 20 odsto nego u Albaniji, 21 odsto nego u BiH, 31 odsto nego u Crnoj Gori i 50 odsto nego u Hrvatskoj.

U prvoj polovini 2019. godine cena struje u Srbiji je iznosila 7,06 evra za 100 kilovat-sati, a u odnosu na 2014, kada je bila 5,96, porasla je za 1,1 evro.

Dinar se gotovo nije menjao

Ilustracija: N.J.

Za dinar se kaže da je pokazatelj političke, ekonomske i monetarne samostalnosti države Srbije, a to su ranije za Telegraf Biznis naveli i iz NBS. Države koje imaju sopstvenu valutu mogu da vode samostalnu monetarnu politiku kojom nastoje da obezbede monetarnu i finansijsku stabilnost koja podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju i poverenje u valutu.

Relativna stabilnost deviznog kursa je bila od izuzetne važnosti za sve segmente domaće ekonomije i tokom proteklih godina (dinar je od 7. avgusta 2012. godine nominalno ojačao prema evru za 0,9%) i u velikoj meri je doprinela poboljšanju domaćeg ekonomskog ambijenta, odnosno kreiranju povoljnog okruženja koje i privrednicima i građanima obezbeđuje veću izvesnost i lakše planiranje.

Međutim, relativna stabilnost deviznog kursa imala je važan doprinos i u drugim aspektima domaće ekonomije - inflacija je spuštena na niske i stabilne nivoe, uporedive sa razvijenim zemljama.

Ilustracija: N.J.

Dodatno, smirivanjem prekomernih oscilacija kursa, uz druge mere, otvoren je prostor za rešavanje pitanja problematičnih kredita (NPL-ova), u okviru kojeg su postignuti zavidni rezultati - udeo problematičnih u ukupnim kreditima (NPL racio) krajem prošle godine je iznosio 4,56% (sada i manje).

Konačno, relativna stabilnost na deviznom tržištu je stvorila neophodan ambijent za uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije, s obzirom da je smirivanjem oscilacija kursa i svođenjem inflacije na niske i stabilne nivoe u velikoj meri ublažen uticaj neophodnih fiskalnih mera na troškove života građana -  kažu nam u Narodnoj banci Srbije.

Kako navode, na taj način, postignut je značajan napredak, a Srbija je transformisana u zemlju koju strani investitori prepoznaju kao poželjnu destinaciju za stabilno i sigurno ulaganje.

Ilustracija: N.J.

Dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine (ojačao je u odnosu na evro za oko 1%).

Predviđanja za dalje: Srbija će rasti brže od Slovenije, ali i od Češke

Procene MMF, Svetske Banke, kao i Evrostata nisu jedine.

Po najnovijoj, tek objavljenoj, Srbija će se do 2028. godine razvijati brže od bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije, ali i od nekih članica EU - Češke Republike, Bugarske i Mađarske.

Do ovih podataka došli su stručnjaci američkog univerziteta Harvard koji su u svojoj studiji do detalja naveli kako će koja zemlja u našem regionu, ali i u ostatku Evrope, da se razvija i raste u narednih osam godina.

Ilustracija: N.J.

Zaključak na osnovu statističkih podataka je sledeći:

Među zemljama u tranziciji zavidan privredni rast do 2028. imaće Srbija. Kako navode, naša zemlja bi u proseku mogla da raste nepuna 3 odsto godišnje (preciznije 2,9). Manji rast istovremeno će imati danas daleko ekonomski razvijenija Slovenija - 2,35 odsto, kao i Severna Makedonija - 2,26 procenata.

Privreda Češke Republike u narednih osam godina takođe će, po parametru rasta BDP-a, biti iza Srbije. Češka bi tako rasla 2,19 odsto u proseku, a susedna Hrvatska 2,16 odsto. Bugarska i Mađarska imale bi još manji rast - 2,06 odsto.

Ekonomisti sa Harvarda ocenjuju da će se zemlje koje su diverzifikovale proizvodnju u složenije sektore, najbrže razvijati u narednoj deceniji.

(Telegraf Biznis/V.B.)