3 najvažnije stvari koje treba da znate o novom moratorijumu: Javite se ukoliko nećete

Foto: Shutterstock

Propisima koje je Narodna banka Srbije juče usvojila, svim dužnicima banaka i lizing kuća omogućeno je da na još dva meseca odlože svoje obaveze po osnovu kredita, kreditnih proizvoda i lizinga.

Praktično, od danas banke i davaoci finansijskog lizinga su dužni da svojim klijentima do petka, 31. jula ponude zastoj u otplati obaveza.

Posle, 10 dana nakon 31. jula klijenti se mogu obratiti samo u slučaju da žele odbijanje moratorijuma.

U slučaju da ne želite prihvatanje, nema potrebe za bilo kakvom dodatnom aktivnošću.

Tokom perioda moratorijuma, u ovom slučaju od dva meseca sa izuzetkom jula, postupak je sledeći:

- Obračunava se redovna kamata na obaveze koje postoje prema banci, odnosno davaocu finansijskog lizinga, tako da se samo obračunavaju, što znači da nema naplate.

- Po završetku perioda moratorijuma, ova kamata se dodaje na anuitete ravnomernim raspoređivanjem tokom perioda otplate koji se produžava za dodatna dva meseca.

- To ne treba da brine klijente koji treba da donesu odluku jer će oni morati da imaju primer u prezentaciji banaka koji će im biti dovoljno reprezentativan da mogu da zaključe da li to njima odgovara ili ne, rekli su nam u Udruženju banka Srbije (UBS).

Stopiranje kredita, kartica, dozvoljenog minusa

Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banke (poput minusa i kreditnih kartica), kao i drugih proizvoda banke (poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i/ili kreditnim proizvodima, bankarskih garancija).

Moratorijum se ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa (npr. provizija za izvršenje transakcija, naknada za održavanje računa), investicione usluge, brokersko-dilerski poslovi, usluge u vezi sa sefovima i sl.

Posle moratorijuma veće mesečne rate

Kao što smo pomenuli, za vreme zastoja u otplati banka obračunava redovnu kamatu, koju će po prestanku moratorijuma ravnomerno rasporediti na preostale rate, pri čemu se period otplate produžava za period trajanja moratorijuma.

Dužnik može da zahteva i drugačiji način otplate po prestanku moratorijuma, i to - da izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom ili da izmiri sve obaveze po osnovu redovne kamate koja se obračunavala za vreme zastoja, uz produženje roka otplate kredita za period trajanja moratorijuma.

Kada je u pitanju zatezna kamata, banka je neće obračunavati na neizmireno potraživanje koje je dospelo za vreme trajanja moratorijuma. Takođe, neće se pokretati postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku.

(Telegraf Biznis)