AI menja politička mišljenja brže nego ljudi, ali koristi netačne informacije, pokazuje alarmantna studija

Veštačka inteligencija više ne utiče samo na posao, obrazovanje i zabavu. Najnovija studija otkriva da AI četbotovi mogu da menjaju politička mišljenja ljudi brže i efikasnije nego stvarni sagovornici, ali uz ozbiljan problem koji otvara opasna pitanja o budućnosti demokratije.

Istraživači su analizirali ponašanje skoro 77.000 ispitanika tokom direktne komunikacije sa AI sistemima koji su pokušavali da im promene političke stavove o temama kao što su porezi, migracije i društvena prava. Rezultat je bio jasan. Četbotovi su u velikom broju slučajeva uspeli da promene mišljenje učesnika, bez obzira na to sa koje političke strane oni dolaze.

Teme za vas

Još alarmantnije je to što su najubedljiviji bili upravo oni modeli koji su u svojim argumentima koristili netačne informacije. Drugim rečima, što je AI bio ubedljiviji, to je češće iznosio pogrešne tvrdnje.

AI ubeđuje bolje od ljudi, ali žrtvuje tačnost

Analiza pokazuje da su četbotovi najefikasniji kada korisnika zaspu velikom količinom detaljnih informacija tokom razgovora. Takav stil komunikacije se pokazao znatno ubedljivijim od moralnih apela ili personalizovanih poruka.

Posebno zabrinjava podatak da je oko 19 odsto svih tvrdnji koje su AI sistemi iznosili ocenjeno kao pretežno netačno. Najnoviji veliki modeli pokazali su čak veći pad tačnosti u odnosu na starije verzije.

Stručnjaci upozoravaju da ovakav trend znači da optimizacija ubedljivosti dolazi direktno na štetu istine, što može imati ozbiljne posledice po javni diskurs, izbore i političku stabilnost.

Promena mišljenja kod ispitanika nije bila kratkotrajna. I nakon mesec dana, između 36 i 42 odsto efekta ubeđivanja ostalo je prisutno, što znači da AI ne utiče samo trenutno, već dugoročno oblikuje stavove ljudi.

Demokratski sistemi ulaze u novu rizičnu fazu

Studija upozorava da bi u ekstremnim scenarijima AI četbotovi mogli da se koriste za širenje radikalnih ideologija, političkih manipulacija i destabilizaciju država. Posebno se ističe opasnost od strane propagande i koordinisanih kampanja uticaja.

Istovremeno, broj ljudi koji koriste AI alate naglo raste. Skoro polovina odraslih već redovno koristi barem jedan AI sistem, što znači da se digitalni prostor ubrzano pretvara u glavno bojno polje političkog uticaja.

Ipak, deo stručne javnosti smatra da ovaj fenomen ne znači potpuni kraj slobodne volje. Ukazuje se na to da ljudi i dalje reaguju najviše na kvalitetne informacije koje dobijaju u realnom vremenu, bez obzira na to da li ih donosi čovek ili mašina.

AI postaje politički faktor decenije

Sve se dešava u trenutku kada veštačka inteligencija već utiče na kampanje, političke poruke, izborni marketing i širenje propagande. Deepfake snimci, automatski generisani politički sadržaji i masovne manipulacije na društvenim mrežama više nisu teorija zavere, već svakodnevna praksa.

Najnoviji rezultati jasno pokazuju da AI više nije samo tehnološki alat, već aktivni politički akter koji ima moć da menja stavove, utiče na glasove i dugoročno oblikuje javno mnjenje.

Pred svetom je pitanje koje više ne može da se ignoriše. Kako kontrolisati sistem koji je postao ubedljiviji od čoveka, a pritom često ne govori istinu.

(Telegraf Biznis)