Svetska ekonomija u rasulu. Rekordan pad u EU i SAD, kakve će biti posledice?

Foto: Shutterstock

Nezavisno od toga kada će početi ekonomski oporavak i koliko će trajati, činjenica je da će ova godina u celom svetu biti izuzetno teška, ukazuju prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK).

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto.

To je, ističu u Eurostatu, najveći pad ekonomske aktivnosti u EU od 1995. godine, otkako u Luksemburgu sistematski vode podatke o kretanju BDP-a na nivou Unije.

Kako su objavili u Vašingtonu, američka ekonomija, inače najveća na svetu, u drugom tromesečju potonula je neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou, što su analitičari već ocenili kao "istorijsko". Naravno, u negativnom smislu.

U MMF-u su tako još u aprilu prognozirali da će svetski BDP u 2020. godini potonuti tri odsto, a uz to, mnogo gore će proći razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju.

Naime, prosečan pad ekonomske aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj godini bi trebalo da iznosi 6,1 odsto, dok će pad u zemljama u razvoju biti znatno manji, samo jedan odsto.

Među razvijenim zemljama na udaru recesije posebno će se naći ekonomije Italije i Španije, zatim Francuske i Nemačke, Velike Britanije, Kanade, SAD-a i Japana.

Kada je reč o zemljama u razvoju, piše Index, ekonomija Rusije u ovoj godini bi trebalo da potone 5,5 odsto, na šta će, osim korona krize, uticati i pad cena energenata.

S druge strane, dve velike ekonomije, indijska i kineska, godinu bi trebalo da zaključe u plusu. Ili, preciznije, prognoze MMF-a pokazuju da bi Kina, zemlja iz koje je krenula pandemija korona virusa, u ovoj godini trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,2 odsto, što je za kineske prilike inače vrlo slabo, dok bi Indija u 2020. trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,9 odsto.

Foto: Shutterstock

MMF očekuje da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek sledeće godine, i to po stopi od 5,8 odsto.

Pri tom bi ekonomski rast u razvijenim zemljama trebalo da bude sporiji nego u zemljama u razvoju, odnosno razvijeni deo sveta trebalo bi da ima ekonomski rast od, u proseku, 4,5 odsto, a zemlje u razvoju po stopi od 6,6 odsto.

Uprkos tome što ne očekuju dugotrajnu krizu, ekonomisti upozoravaju da se arhitektura svetske ekonomije u korona krizi počela da menja i da će nastaviti da se menja.

Korona kriza je, može se reći, unela tektonske promene u način funkcionisanja ekonomija, navodi portal.

Jedna od posledica koronakrize biće, upozoravaju ekonomisti, proces dodatnog zatvaranja država i trgovinskih blokova. Drugim rečima, evropski kapital će u budućnosti verovatno manje tražiti prilike na vanevropskim tržištima, a više se okrenuti ulaganjima u slabije razvijene evropske zemlje, i to iz jednostavnog razloga što neće želeti reprizu korona udara na kretanje robe. Najverovatnije će lanci nabavke biti skraćeni u budućnosti.

Druga posledica mogla bi biti, dodaju ekonomisti, smanjenje značaja uslužnih delatnosti, uključujući i turizma, na ekonomiju. Umesto naglaska na usluge, "u modu" će se verovatno vratiti reindustrijalizacija, što će podsticati i Evropska komisija.

Podaci o tako velikim stopama pada ekonomske aktivnosti mogu se slobodno okarakterisati kao urušavanje ekonomije.

Takav pad ekonomije posledica je pandemije koronavirusa i "zaključavanja" ekonomija.

(Telegraf Biznis)