Vlada Hrvatske kreće u regulaciju rada od kuće: Šta bi mogao doneti radnicima, a šta poslodavcima?

Foto: Shutterstock

Rad od kuće postao je naša svakodnevica, i sva je prilika da će ga mnoge kompanije praktikovati i posle pandemije. Ipak, ostaje pitanje: pod kojim uslovima se on ubuduće može organizovati?

Teme za vas

O toj temi, šta rad od kuće može značiti za zaposlene, a šta za poslodavce, biće reči krajem avgusta, tj. početkom septembra u Hrvatskoj, prenosi Seebiz. Dakle, Vlada kreće u regulaciju ovog oblika rada.

Prema aktuelnom Zakonu o radu, jedan njegov čan propisuje "rad na izdvojenom mestu", ali ostaje da se vidi na raspravi Privredno-socijalnog saveta da li ga je potrebno "osvežiti" ili će doći do sklapanja posebnog nacionalnog kolektivnog ugovora koji bi se time detaljno pozabavio.

Jasno je, međutim, da su poslodavci postojećim zakonskim rešenjem nezadovoljni jer ga smatraju komplikovanim, krutim i zastarelim.

Zakon o radu u Hrvatskoj nalaže da se rad od kuće mora regulisati posebnom vrstom ugovora o radu gde se, na primer, definiše radno vreme, oprema za obavljanje poslova koju je poslodavac dužan da nabavi, zatim da instalira i održava.

U suprotnom, on bi morao radniku dodatno da plati za korišćenje i održavanje sopstvene opreme za rad. Takođe, trebalo bi da mu nadoknadi i neke druge troškove, a plata ne sme biti manja od one koju ima radnika koji odlazi u kancelariju.

Poslodavci, pritom, naglašavaju da su tokom pandemije Covid-19 preporuke nadležnih bile da se radi od kuće, ali da je istovremeno bilo teško sprovesti baš sve mere, potrebne da se to zakonski ostvari.

Šta bi mogao doneti novi model rada?

Što se poslodavaca tiče, jedna od stvari je definisanje tzv. rada na daljinu i promena procedura vezanih za zaštitu na radu, troškove rada, merenje radnog učinka, radno vreme.

Kada je reč o plaćanju dodatnih troškova radnicima, očekuju da naknada za sve troškove koji nastanu upotrebom sopstvene opreme radnika i za sve drugo - bude neoporeziva. Trenutno je ona, ako se plaća, praktično deo bruto plate.

Ipak, ostaje pitanje i koliko će zaposleni raditi, ako rade od kuće? Razne statistike su pokazale da su tokom karantina u proseku radili duže, nego kada su odlazili na posao. Dakle, i to bi trebalo regulisati zakonom.

Zaposleni su u proseku radili duže tokom karantina / Foto: Shutterstock

Ostaje i definisanje sufinansiranja povećanih troškova za rad od kuće, kao što je utrošak interneta, struje, vode, grejanja.

Iz Hrvatskog udruženja poslodavaca kažu da su u firmama, inače, uobičajene situacije u kojima radnik od poslodavca traži fleksibilnost u radu, kako bi bolje balansirao između privatnog i poslovnog života.

Vreme će pokazati kome će rad od kuće, na kraju, više odgovarati, i da li će biti prestupa u radu, iako dođe do zakonske regulative.

(Telegraf Biznis)