• 4

Vinari na kolenima, u Hrvatskoj ljuti pitaju: Kako Srbija daje više od milion evra, a mi?!

Hrvatski mediji ističu da Srbija za marketing i investicije vinara izdvaja značajna sredstva

  • 4
Grožđe bi ove godine trebalo dobro da rodi

Foto: Pixabay

Na krilima optimizma zasnovanog na najavama još jedne uspešne turističke sezone, koja je najvažniji prodajni kanal hrvatskim vinarima, očekivala se uspešna godina za proizvođače vina.

Međutim, u ovoj krizi izazvanoj pandemijom kovida pokazalo se, da zavisnost od jednog kanala prodaje nipošto nije dobra. Zato će vinari koji su prodaju zasnivali na više različitih prodajnih kanala lakše podneti ovu krizu. Osim problema u plasmanu vina, na jesen se očekuju problemi za proizvođače grožđa koji su zavisni od uspeha prodaje vina svojih otkupljivača.

Tako ukratko prenosi Jutarnji list, pisanje štampanog izdanja Globusa i isitče da Hrvatska ne izdvaja dovoljno sredstava za marketing. Oni to porede sa Srbijom, ističući pri tom da naša zemlja u te svrhe idzvaja milion evra.

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u 2019. godini proizvodnja vina u Hrvatskoj iznosila je 704.000 hektolitra, dok je 19.824 hektara površina pod vinogradima. Prema dostupnim podacima, zalihe vina su iznosile 751.541,55 hektolitara. Lani je izvoz vina iznosio 5253 hektolitra u vrednosti od 15,9 miliona evra i količinski je zabeležio smanjenje od 1,4 odsto u odnosu na 2018. godinu. Lani je uvezeno 24.877 hektolitara vina u vrednosti od 32 miliona evra, što je povećanje za 4,9 posto u odnosu na godinu ranije.

U prva četiri meseca ove godine izvezeno je 905 hektolitara vina u vrednosti od 3,4 miliona evra.

- U prvih pola godine u odnosu na isti prošlogodišnji period procenjuje se da je pad prometa vina 50 posto, a na nivou godine mogao bi biti 40 do 50 odsto - procjenjuju u Ministarstvu poljoprivrede.

U cilju pomoći vinarima u osiguranju proizvodnje i finansiranju tekućeg poslovanja Ministarstvo poljoprivrede je u suradnji s HBOR-om omogućilo korišćenje povoljnijih sredstava finansijskog instrumenta Obrtna sredstva za ruralni razvoj.

Grožđe

Pixabay.com

Napominje se da proizvođači grožđa imaju na raspolaganju kredite, kao i državne podsticaje, ali i mere iz Nacionalnog programa.

Međutim, korona je smanjila potražnju, a gubici u turizmu, osećaju se i u vinu.

Dodatno, istraživanje je pokazalo da je Hrvatska u poslednjih pet godina izgubila petinu vinograda, kao i da uvozi 4,2 puta više vina nego što izvozi, uz trend pada izvozne cene.

Autori istraživanja naglašavaju da će se problemi preneti i na sledeću godinu.

Dodaju da je ovaj problem još veći ukoliko uzmemo u obzir da je vinarstvo i vinogradarstvo pogođeno i u drugim zemljama, pa se stvaraju golemi viškovi ponude nad potražnjom. Vinarima su ugrožena tradicionalna izvozna tržišta, a pogotovo tržište nekadašnje države.

- Srbija je zvanično usvojila svoju strategiju vinarstva i vinogradarstva u kojoj su definisane značajne investicije i marketinški budžeti od više milion evra - napominje Đuro Horvat.

Autori istraživanja napominju da će pandemija proći, tako da će se potrošački sentiment, isto kao i turizam, postupno oporavljati.

Video: Obraše se vinogradi gore s krova zgrade: Da li ekološka arhitektura postaje stvarnost?

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Varljivo leto

    Manje vina manje vina

  • Mej

    Srbi su krivi ako im i Kokos Manila

  • Boža zemunac

    To je zato, jer smo lideri u regionu.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke