Kolektivno uštedeli 91 milijardu dolara, jer ne idu na posao kolima, već rade od kuće
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
dago 1
A kako mislite da se unovci sat putovanja na posao i nazad. Kakava je to statistika. Sta sam ja ustedio radeci od kuce za manju platu. Gdje su ti silni milioni po vasem kad ljudi imaju manje para posto ne rade puno radno vrijeme. Jesam usdedeo,30 litara diesela, vauuu. Daaaa. Kako vi racunate na 100 miliona ljudi ispadne velika para al ja od toga nemam nista a ni drzava
draff
Najgore je što ovo objavljujete kao pozitivnu vest. Ali u finansijkom sistemu koji radi na osnovi eksponencijalnog štampanja novca na osnovu zaduživanja, smanjenje troškova je katastrofa. Svi moraju da povećavaju zaduživanje non-stop, i pojedinci, i firme, i (najviše) državna administracija, inače će se sve urušiti. Naravno urušiće se i ovako, jer realna privreda nema mogućnost eksponencijalne ekspanzije, a spekulativne, virtuelne delatnosti i zaduživanje vlada mogu da rastu koliko hoće, ali ne proizvode nikakvu vrednost da bi pokrili trilione novoodštampanih para, to je presipanje šupljeg u prazno.