Veliki propust u našim prodavnicama: Svaki dan kupujete namirnice, a ovo sigurno niste primetili

Foto: Shutterstock

Dok se u Srbiji sa jedne strane već govori o visokokvalitetnoj hrani koja je postala globalni trend, neke stare boljke i dalje nas muče. Tako, gotovo svaki drugi naš sugrađanin ne čita deklaracije na hrani niti spisak sastojaka uz obrazloženje da ne zna kako da proceni te informacije.

To je odlična podloga za zloputrebu, a gotovo neverovatan propust možete da primetite i sada u vašem frižideru.

Naime, hrana koju kupujete na merenje, u marketima, prodavnicima zdrave hrane, ili supermarketima, uopšte nema označen rok trajanja, iako po Zakonu on mora da stoji.

Na primer, ukoliko ste danas kupili čajnu kobasicu na merenje, ili šunku, sir...obratite pažnju na ono što se dobili - roka trajanja na ispisu nema.

Dobićete samo cenu, koliko treba da platite, a prostor na kome treba da stoji rok trajanja ostaje prazan.

- Istina je da ne stoji, a mora da  piše rok trajanja. Svaki proizvod ima jasno definisan rok trajanja. Mleko, kajmak, mlečni proizvodi uopšte, ili mesne prerađevine...za njih je karakteristično da mogu brzo da se pokvare, s toga bi trebalo da stoji "najbolje upotrebiti do" 3 dana, 5, 10 dana. A nemate čak ni u kom roku je najbolje upotrebiti proizvod - kaže za Telegraf Biznis Marko Dragić pravni savetnik pri Nacionalnoj organizaciji potrošača (NOPS).

Prema njegovim rečima, svaki suhomesnati proizvod ima definisan rok trajanja, što je naznačeno na omotu samog proizvoda.

Foto: Shutterstock

- Na celofanu, ili plastičnoj kutiji u koju vam zapakuju proizvod, mora da stoji identičan rok trajanja. Ne mora čak ni konkretan datum, već je dovoljna napomena u kom roku od otvaranja treba proizvod konzumirati - kaže nam Dragić.

Ističe da bi takva oznaka bila jasna napomena, vid upozorenja, ali da se ovaj propust olako dogodio, stoga je sada činjenica da rok trajanja na merenim namirnicima nigde nije označen.

Kako je pokazala jedna anketa povodom uvođenja novog Pravilnika o deklarisanju namirncia koji je na snazi od marta ove godine, naši građani se najviše informišu od prijatelja (65,6 odsto) zatim putem medija (59,6 odsto), preko članova porodice (47,3) ili tako što pročitaju informaciju na društvenim mrežama (39,5 odsto).

Najmanje se informišu šta o tome govore stručnjaci, svega 15,6 procenata ispitanika je izabralo ovu opciju, a nijedan ispitanik nije naveo da prati neki portal koji se bavi temom kvaliteta namirnica i ishrane.

Na tržištu Srbije od početka godine zabeležen je rast uvoza različitih vrsta mesnih prerađevina i to uglavnom preko stranih trgovinskih lanaca.

Zbog sve veće ponude potrošači bi i više nego ranije morali da budu bolje informisani o tome šta kupuju.

(Telegraf Biznis)