• 13

Kako je Srbija uspela matematikom da sačuva 510.000 radnih mesta?

Kombinovanim efektima mera za očuvanje radnih mesta i jednokratnom movčanom pomoći svim punoletnim građanima, Srbija uspela da „obuzda širenje siromaštva

  • 13
Srbija grafikon rasta novac pare

Foto: Shutterstock

Srbija je, generalno, usvojila najizdašniji i najsveobuhvatniji ekonomski paket među ekonomijama Zapadnog Balkana, pružajući skoro univerzalnu podršku i firmama i građanima, objavile su Međunarodna organizacija rada (MOR) i EBRD.

U izveštaju MOR-a I EBRDA-a ''COVID-19 i zapošljavanje'', pristup koji je Srbija zauzela okarakterisan je kao skloniji tzv. „greškama inkluzije“, odnosno pružanju pomoći i onima kojima to zaista nije potrebno („dobitnicima“) nego „greškama isključivanja“, odnosno nepružanja pomoći oni kojima je to potrebno („gubitnici“).

Prema tom modelu, merama za očuvanje radnih mesta (kroz direktnu podršku i odlaganje poreskih obaveza) smanjuje se stopa siromaštva za 1,2 procentna poena u svim starosnim grupama, ali je ona ipak na pola puta od nivoa siromaštva na kojem je bila pre krize.

Kada se miksu doda i mera pomoći svim građani od 100 evra, efekat kombinovanih mera protiv siromaštva je izuzetno snažan, pri čemu smanjujuje „relativnu stopu siromaštva na 22,9 procenata, ispod nivoa pre krize“, piše u sažetku izveštaja MOR-a i EBRD-a o Srbiji.

Dalje se ističe da ovaj model pokazuje da je kombinovanim efektima mera za očuvanje radnih mesta i jednokratnom movčanom pomoći svim punoletnim građanima, Srbija uspela da „obuzda širenje siromaštva, pri čemu je samo novčana pomoć uspela da smanji Ginijev koeficijent za jedan ceo poen“.

Što se tiče radnih sati, u izveštaju se konstatuje da je sa primenjenim modelom broj radnih sati u drugom kvartalu 2020. pao za 14,8 posto , što je je ekvivalentno iznosu za 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Ukoliko se zdravstvena kriza nastavi, a programi očuvanja zaposlenosti smanje, postoji veliki rizik da ljudi budu gurnuti u kategoriju nezaposlenosti i neaktivnosti.

8 sektora u riziku

Što se tiče rizika po sektorima, navodi se da su u narednim mesecima, na osnovu analize, najugroženiji u pogledu zaposlenosti radnici u osam sektora - trgovina na veliko i malo, smeštaj, transport, hrana i piće, uslužne delatnosti, šumarstvo i seča drveta i ratarska i stočarska proizvodnja.

Prema proceni, u ovim sektorima je oko 700.000 ljudi u neposrednom riziku od gubitka posla, a to su, kako se objašnjava oni koji rade na poslovima koje karakterišu neformalnost i nesigurnost radnog odnosa, samozaposleni ili radnici u mikro preduzećima.

MOR i EBRD ističu u izveštaju da se u Srbiji ne uočavaju značajnije ranjivosti u pogledu karakteristika koje se tiču rodne ravnopravnosti.

Prema ovom izveštaju, mikro preduzeća su najviše pogođena aktuelnom zdravstvenom krizom, i nemaju dovoljan pristup sredstvima podrške za oporavak.

Uprkos tome, sa izuzetkom mikro preduzeća koja posluju u tekstilnom, transportnom i turističkom sektoru, preduzeća u Srbiji su generalno uspela da svedu otpuštanje radnika ispod 9,0 procenata, navode MOR i EBRD.

Video: Najveći ekonomski izazovi u narednih 10 godina

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • MilosBJ

    Mislim da nije 510.000 nego 1.510.000... Koji smo mi bananameni..

  • Mikac Kg

    Sta bre uspela , sve je stalo , a posao vise niko i ne trazi , svi odose , zato je stopa nezaposlenosti navodno mala , uzas.

  • Viktor

    Moje radno mesto nije uspela da sacuva...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke