Svet ulazi u eru ekonomskih blokova: Globalizacija kakvu poznajemo mogla bi da nestane do 2050. godine

Svet kakav danas poznajemo mogao bi u narednim decenijama da doživi dramatičnu ekonomsku transformaciju. Globalizacija, koja je decenijama povezivala tržišta, kapital, energiju i radnu snagu, mogla bi da ustupi mesto svetu zatvorenih ekonomskih blokova, digitalne kontrole i potpuno novih modela rada i bogatstva.

Do tog zaključka došao je Boston Consulting Group kroz istraživanje svog Henderson Institute pod nazivom New Scenarios 2050, zasnovano na analizi više od 100 globalnih megatrendova i gotovo jednog veka ekonomskih i društvenih podataka.

Teme za vas

Dve potpuno različite budućnosti sveta

Prema istraživanju, do 2050. godine svet bi mogao da ode u dva potpuno različita pravca.

Prvi scenario predstavlja tehnološki i ekološki napredniji svet u kojem veštačka inteligencija i automatizacija povećavaju produktivnost, skraćuju radno vreme i omogućavaju ljudima više slobodnog vremena nego ikada ranije. U toj verziji budućnosti države uspevaju da ispune klimatske ciljeve, obnovljivi izvori energije dominiraju tržištem, a tehnologija služi poboljšanju kvaliteta života.

Međutim, drugi scenario je znatno mračniji.

U njemu dolazi do stvaranja sveta „digitalnog darvinizma“, u kojem tehnologija i kapital postaju koncentrisani u rukama malog broja globalnih korporacija i država, dok većina stanovništva radi nesigurne i slabo plaćene poslove pod stalnim digitalnim nadzorom.

Globalizacija više nije sigurna budućnost

Istraživanje upozorava da globalizacija više nije nepovratan proces. Posle pandemije, ratova, energetskih kriza i trgovinskih sukoba, svet sve više klizi ka regionalizaciji ekonomije.

To znači da bi velike sile mogle da formiraju sopstvene zatvorene ekonomske i tehnološke blokove, sa odvojenim lancima snabdevanja, energetskim sistemima, valutama i digitalnim mrežama.

Drugim rečima, budućnost bi mogla da izgleda kao svet podeljen između američkog, kineskog, evropskog i drugih ekonomskih centara moći, koji međusobno sarađuju mnogo manje nego danas.

Veštačka inteligencija menja tržište rada

Jedno od ključnih pitanja koje istraživanje otvara jeste sudbina rada u eri veštačke inteligencije i automatizacije.

Analitičari upozoravaju da bi milioni današnjih poslova mogli nestati ili biti radikalno promenjeni. Administrativni poslovi, logistika, proizvodnja, finansije pa čak i deo kreativnih industrija sve više prelaze pod uticaj algoritama i autonomnih sistema.

To otvara mogućnost društva u kojem će manji broj ljudi stvarati ogromnu ekonomsku vrednost uz pomoć tehnologije, dok bi veliki deo populacije mogao da se suoči sa nesigurnim zaposlenjem i rastućim ekonomskim razlikama.

Istovremeno, optimističniji scenario predviđa da bi automatizacija mogla da oslobodi ljude rutinskih poslova i omogući kraću radnu nedelju, više slobodnog vremena i potpuno nove profesije koje danas još ne postoje.

Klima i energija odlučivaće o ekonomiji

Istraživanje posebno naglašava da će klimatske promene i energetika imati ključnu ulogu u oblikovanju buduće ekonomije.

Države koje prve obezbede stabilne izvore čiste energije, kontrolu nad retkim mineralima i tehnološku dominaciju u zelenoj tranziciji mogle bi da postanu novi globalni centri moći.

Sa druge strane, zemlje koje ostanu zavisne od zastarelih industrija i fosilnih goriva rizikuju ekonomsko zaostajanje i rast socijalnih problema.

Poslovni lideri možda potcenjuju brzinu promena

Autori istraživanja upozoravaju da većina kompanija i političkih lidera još razmišlja u okvirima sveta kakav postoji danas, iako se globalni sistem ubrzano menja.

Prema njihovoj proceni, najveća greška mogla bi biti pretpostavka da će budućnost ličiti na sadašnjost.

Upravo zato kompanije već sada počinju da prilagođavaju strategije novoj realnosti – od vraćanja proizvodnje bliže domaćim tržištima do ulaganja u veštačku inteligenciju, energetsku nezavisnost i digitalnu bezbednost.

Jer svet 2050. godine možda neće biti samo tehnološki drugačiji. Mogao bi da bude i ekonomski, politički i društveno potpuno neprepoznatljiv u odnosu na današnji.

(Telegraf Biznis)