Klackalica s cenom goriva, ovo je razlog zašto trenutno skače u Srbiji

Foto: PIxabay.com

Cena goriva u Srbiji raste dinamikom koja se baš i ne dopada vozačima. Prvo su pratile periode velikog pada cene nafte a zatim i period porasta te cene na svetskom tržištu.

Od početka jula, gorivo je poskupelo za 12 do 15 dinara po litru, pa se tako na srpskim pumpama ovih dana benzin može kupiti za 137 dinara, a dizel za oko 146 dinara. Da podsetimo, krajem juna benzin je koštao 123 dinara, a litar dizela oko 132 dinara.

Analize pokazuju da je od 21. aprila do danas crno zlato poskupelo za oko 20,77 dolara, dok je benzin u istom periodu skuplji za 13,32 dinara, evrodizel za 12, a auto-gas za 4,37 dinara. Ako nafta nastavii da raste, činjenica je da će trgovci podizati i svoje cene u maloprodaji.

Ovih dana konkretno, osim berze, na rast, pre svega dizela utiče i to što se u Srbiji smanjuju zalihe sirove nafte. 

- Prvo, desio se oporavak cene na berzi. Mi dominatno uvozimo sirovu naftu, i jasno je da se ona mora uskladiti sa cenama na tržištu. Ovo što imamo sada su neke zalihe koje su kupljene dok je cena bila niža i koje se crpe. Rafinerija radi non stop, uvoz derivata se takođe vrši svakodnevno - kaže za Telegraf Biznis Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo pri Privrednoj komori Srbije.

To, kako kaže naš sagovornik, daje predikcije za dalje - kako se bude ponašalo svetsko tržište, tako će se prelivati i kod nas.

Savić podseća da i pored toga, na cenu nafte utiče više faktora, a mi smo imali i skok akciza u julu koji se odrazio na gorivo.

- Očekivali smo u Srbiji, i drugim zemljama da će se cena više smanjii kada je ona bila niska na svetskom tržištu. Biće na klackalici i u narednom periodu. Cenu povlači osim berze, i dolar, troškovi transporata, geopolitička kretanja... Razumljivo je i sa gledišta naftnih kompanija, one ne mogu da ostanu bez supstane sa kojom rade.

Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima, kako bude rasla privredan aktivnost, i kako se bude oporavljala ekonomija, i inudstrije poput automobilske, tako će rasti i cena nafte.

-Velike ekonomije vuku cenu na gore, kako budu trošili više, rašće cena, a da ne pominjemo geopolitička dešavanja i globalna izazvana pandemijom virusa koja su uticala na pad tražnje nafte i na berzansku cenu sirove nafte. Nestabilni odnosi na realciji SAD-Rusija takođe, dogovor o smanjenoj proizvodnji unutra OPEC+ sa druge strane doveo je do stabilnijih cena - kaže Savić.

Taj rast do kraja godine, kako nam on kaže, ali i naši raniji sagovornici, ne bi trebalo da bude veliki.  Generalno preovladava mišljenje da cena sirove nafte na globalnom tržištu neće stići do 50 dolara za barel, ako izuzmeo ekstremne prognoze da može da skoči opet na 100 dolara.

Podsetimo, osim akciza, u cenu goriva se uračunavaju i posebne naknade za obavezne državne rezerve, PDV, naknada za energetsku efikasnost, markiranje goriva...

U regionu je situacija nešto drugačija. Hrvatska ovih dana beleži pad cena. U BiH litar benzina košta 0,872 evrocenta ili 102,8 dinara, a skuplji benzin toče samo u Hrvatskoj, Albaniji i Grčkoj. Kada je reč o evrodizelu, on je u samom vrhu liste, odmah posle Albanije. Kod nas litar košta 143,42, a u Makedoniji, gde je najjeftiniji 96,64, što je za 47,32 dinara manje. Auto-gas kod nas košta 71,27, a u Bugarskoj, gde je inače najjeftiniji, 49,67 dinara.

Međutim, Vlada bi mogla da odluči da zbog ekološke situacije smanji akcizu na taj derivat i u tom slučaju bi pojeftinio. Tada bi bilo prihvatljivo za potrošače da se prebacuju na vozilo na gas. Opširnije o tome nam je govorio ministar Goran Trivan.

Ilustracija: Nikola Jovanović

(Telegraf Biznis)