• 7

Građevinska industrija na prvi pogled cveta, a kakva je prava istina?

, Telegraf Biznis

Radnici pod maskama radili su punom parom i bili jedini koji su ostali na svojim zadacima u toku vanrednog stanja. Motor je odradio svoje, i pomoći će oporavku, ali daleko od toga da nije bilo problema. Vlasnici tri velike građevinske kompanije otkrivaju nam kako se industrija bori sa koronom i gde je "nosilac privrede" posustao

  • 7
Gradilište, kran, radnik, koronavirus

Foto: Shutterstock, Pixabay

Iako vam se čini da vam u pogledu na bilo koju stranu sveta kran zaklanja vidokrug, činjenica je da stvari na terenu stoje malo drugačije. Iako je bila motor srpske ekonomije, i građevinska industrija tokom korona krize imala je svoje izazove.

Naši neimari jedni su od retkih radnika koji nisu stali tokom epidemije i to će nam mnogo pomoći u ekonomskom oporavku zemlje, kažu ekonomisti.

A sa čim se sve suočavala naša građevina, kako je tekao posao, šta im je bilo najteže i kako su prevazilazili probleme za Telegraf Biznis govore naš portal govore ljudi koji su u tom poslu svaki dan. Oblast im je ista, ali im je ipak radno mesto drugačije, jedan je predstavnik građevine na terenu, drugi one virtuelne, dok ih treći snabdeva.

Kako je u čizmama šlemu u sred korone?

U svakom trenutku na našim gradilištima bilo je minimum angažovano oko 3.000 ljudi, u nekim nedeljama, kada je korona jenjavala i 5.000, rekli su nam u resornom ministarstvu. Broj radnika usklađivao se i sa fazom u kojoj se nalaze radovi, a ministarstvo je dalo preporuku svim investitorima da učine sve kako bi održali nivo aktivnosti, uz poštovanje svih epidemioloških i mera bezbdnosti. Morali su radnicima da obezbede i opremu.

Ipak, teškoće su se javljale.

One su se ticale najpre nabavke repromaterijala i opreme koju je moguće nabaviti uglavnom iz uvoza. Takođe, primetni su bili problemi na projektima koji se tiču nedostatka radne snage.

A kako je Telegraf Biznis pisao prvi, javio im se i jedan dodatni - firme su počele masovno da ostaju bez novca i sredstava zbog naplate izvršitelja.
Naplata potraživanja je nastavljena iako je doneta i upućena preporuka, pre svega Кomori javnih izvršitelja za odlaganje izvršnih postupaka koji se sprovode radi namirenja novčanih potraživanja.

Na ovaj način se svakodnevno sa tekućih računa mnogih naših građevinskih firmi skidala sredstva po osnovu prinudnih naplata, što je dodatno povlačilo otežano funkcionisanje i poslovne procese privrednih subjekata.

Dalje, kada čitamo statističke podatke o novogradnji, najpre pomislimo na gradnju stambenih ili poslovnih objekata, međutim, kako stručnjaci objašnjavaju, statistika se pravi prema broju izdatih građevinskih dozvola, a koje se moraju izdavati i za postavljanje, pa recimo, i bandera.

Predviđena vrednost radova novogradnje u julu 2020. iznosi 82,2 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova u Srbiji. S druge strane, kako kažu naši sagovornici, obim se razlikuje po gadovima, tako na primer, vidljivo je mnogo kranova i gradilišta, ali su dozvole za njih izdate prošle godine, te su već prošli statistiku.

Da bi vam bilo još približnije, mereno dužinom puteva, obim radova na kojima su radili naši građevinci bio je oko 2,6 milijardi evra, a dužina puteva i pruga na kojima su se izvodili radovi, uključujući i radove na rehabilitaciji državnih puteva, bio je oko 520 kilometara.

"Nije bilo velikih oscilacija, ali moramo biti spremni za sve opcije"

S obzirom na velike projekte u kojima učestvuju u Srbiji, predstavnici tri kompannije odgovaraju kako vide stanje u našoj zemlji, i to na koji način se građevinski sektor bori sa koronom

- Analizirajući parametre koje pratimo, sektor građevine u poslednjih 5 godina beleži konstantan rast kako u broju izdatih građevinskih dozvola, obimu izgradnje, tražnji, tako i u prihodima od prodaje. Rekao bih da građevinski sektor nije pretrpeo velike oscilacije i da će se trend rasta nastaviti kao što je to bio slučaj i u prethodnom periodu.

Sadašnju krizu, uzrokovanu pandemijom, u odnosu na prethodnu iz 2008. kada su sve države zauzele stav štednje, razlikuje tendencija ulaganja u strateške projekte kao i zaduživanje, a sve sa ciljem da ne dođe do zaustavljanja ciklusa. Rad na velikim projektima nije stopiran čemu su svakako doprinele dobre i pravovremene mere države - rekao je za Telegraf Biznis vlasnik kompanije je Bekament, Dejan Čolović.

Kako naš sagovornik ističe, niko sa sigurnošću ne može predvideti kakav će makroekonomski privredni ambijent biti u 2021. godini, pa se moramo pripremiti za sve scenarije.

- Sektor građevine nosilac je i akcelerator rasta celokupne privrede i verujem da će on i u slučaju da dođe do krize biti među prvima koji će se oporaviti - ističe Čolović.

Čolović

Vlasnici treba da idu u smeru razvoja kadrova, tehnologija, primene novih materijala, kaže Čolović/Foto: Privatna arhiva

Kako vi vidite dalji razvoj građevine, šta da rade predstavnici i vlasnici velikih građevinskih kompanija, da li postoji univerzalni savet kako da se ponašaju kako bi sa što manje posledica izašli iz ove situacije?

- Univerzalni savet ne postoji. Smatram da je važno planirati aktivnosti u cilju održavanja kontinuiteta poslovanja u situacijama poput ove. Kompanije bi trebalo da deluju u skladu sa sopstvenom strateškim okvirima i samostalno procene da li treba da idu u smeru razvoja kadrova, novih tehnologija, digitalizacije, primene novih materijala..., kaže nam on.

Građevinarstvo je dodatno specifična inudstrija, iako su mnogi sektori prešli zauvek na remote work, u građevini to nije sasvim moguće. Ipak, veliku ulogu ima digitalizacija, jer iako zaostaju u primeni digitalnih alata u poređenju sa drugim industrijama, digitalni alati postaju sve neophodniji za građevinske radnike, arhitekte, i investitore širom sveta,  kažu naši sagovornici.

"Imali problem s radnom snagom, vratili se na lokalce"

- Određeni sektori u građevinskoj delatnosti mogu efikasno raditi i sa udaljenih lokacija uz primenu novih komunikacionih alata i dobar project management. Ipak, većina procesa zahteva angažman na radnom mestu - ističe nam Čolović.

Mihail Pokataev, projektni menadžer kompanije Azvirt u Srbiji, koja radi na mnoštvu lokalnih infrastrukturnih projekata, ukazuje da je komunikacija najvažniji problem koji digitalni alati o kojima govori Čolović, treba da reše.

S druge strane, osim izazova, Pokataev ukazuje i da nas je korona nečemu naučila, bar kada je njihov posao u pitanju.

- Čini se da je pandemija COVID-19 manje uticala na građevinsku industriju u poređenju sa drugima. Aktivnosti su se malo usporile, i došlo je do određenih kašnjenja u lancu snabdevanja, na pripmer prilikom isporuke materijala, a osetili smo i smanjenje ponude radne snage, ali, sa druge strane, ovo nas je naučilo da se više fokusiramo na lokalne dobavljače i radnu snagu, što se na kraju ispostavilo da je neretko jeftinije i efikasnije na duže staze. Takođe, uverili smo se da digitalni alati našem sektoru mogu obezbediti fleksibilniji raspored i povećanu efikasnost - kaže za naš portal Pokataev.

Njegov kolega, Bojan Petković, regionalni direktor za Jugoistočnu Evropu kompanije PlanRadar, kaže da je primetna promena u načinu razmišljanja građevinskih profesionalca.

Bojan Petković, Mihail Pokataev, zgrada

Petković i Pokataev/Foto: Privatna arhiva, Shutterstock

- Ulaganja u infrastrukturu u regiji, uključujući Srbiju nisu prestala tokom COVID-19 pandemije, naprotiv, čak su se intenzivirala. Ali naučili smo dosta toga o sebi i o poslu koji treba obaviti. Na primer, u građevinskom sektoru je postalo očigledno da se svakodnevno praćenje projekta, upravljanje defektima i komunikacija mogu efikasnije obaviti uz pomoć digitalnih alata, što takođe prouzrokuje bolje upravljanje vremenom i smanjene troškove -rekao nam je Petković.

Za konačne rezultate biće potrebno još neko vreme, a naši neimari, činjenica je najbrže su dolazili do posla za vreme pandemije. Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, građevinski radnici u bili među najtraženijim radnicima, i to najviše rukovaoci građevinskim mašinama.

S druge strane, probele su najčešće imale male firme, podizvođačke.

Kakav je vaš utisak, da li je građevina ipak dolijala koroni? Pišite nam u komentarima.

Video: Ulažemo u sve gradove u našoj zemlji, svaki put, infrastrukturu

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • zeljko

    Sve ce to jednoga dana stati,zivi bili pa videli...

  • Interested

    Nego veliki građevinci zaboraviše da kažu još par značajnih činjenica: 1. Odakle i čiji je stvarno novac korišćen za gradnju 2. Zaštita radnika ispod svakog minimuma 3. Plate radnika niže nego pod 2 4. Kako se i od koga dobijaju najbolje lokacije.... Ima ovde materijala za čitave biblioteke nego nemamo mi državu za istražne radnje....

  • Psy

    Za UltraKop i Brigate nema krize :)

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke