Svetska banka: "Srbiju u ovoj godini čeka manji pad od očekivanog, ovo su naše preporuke za dalje"

Foto: Pixabay, Shutterstock

Svetska banka (SB) prognozira bolje izglede za Srbiju u 2020, pa je u ažuriranom, oktobarskom izveštaju o ekonomskim izgledima zemalja sveta, u uslovima pandemije kovid-19, smanjila prvobitnu prognozu pada BDP naše zemlje sa 3,5 na 3 odsto.

Što se tiče ekonomija u okruženju, poređenja radi, Svetska banka procenjuje da će najveći pad ove godine imati Crna Gora, čak 12,4 procenta, i privreda tzv. Kosova - 8,8 posto.

Teme za vas

Albaniju, prema projekcijama SB, očekuje pad od 8,4 odsto, Hrvatsku od 8,1%, Rumuniju od 5,7%, Bugarsku od 5,1 odsto, Severnu Makedoniju od 4,1%, a Bosnu i Hercegovinu - od 3,2 procenta.

Svetska banka konstatuje da je srpska ekonomija, posle nekoliko godina solidnog rasta, ušla u recesiju izazvanu pandemijom kovid-19, koja je paralisala ekonomije u celom svetu. "Neposredni negativni uticaj na stanovništvo i ekonomiju u Srbiji ublažen je velikim fiskalnim paketom od oko 13 procenata BDP-a", konstatuje SB.

Dodaje se da, zahvaljujući tom paketu mera, nije došlo do značajnog povećanja nezaposlenosti, i da je pad BDP-a u drugom kvartalu od 6,4 procenta na godišnjem nivou - bio manji nego u susednim zemljama.

Za iduću godinu, Svetska banka prognozira umereniji rast srpske ekonomije po stopi od 2,9 posto, odnosno za 1,1 procenat sporije u odnosu na junsku projekciju, a istovremeno očekuje da će se rast BDP-a na nivo pre pandemije vratiti 2022 - 2o23. godine.

Ova srednjoročna perspektiva, kako se navodi u izveštaju, presudno zavisi od međunarodnih kretanja, uključujući uticaj kovida-19, ali i od brzine strukturnih reformi i političkih kretanja.

Za Srbiju je, po oceni SB, najvažnije da radi dalje na uklanjanju uskih grla za rast privatnog sektora, odnosno da otkloni prepreke za bolje poslovno okruženje i smanji birokratiju.

Nije došlo do značajnog povećanja nezaposlenosti / Foto: Shutterstock

Prema mišljenju SB, negativni efekti pandemije će dovesti do malog porasta siromaštva u našoj zemlji ove godine, uz potencijalne dalje negativne rizike. U izveštaju se navodi da se, nakon nekoliko godina kontinuiranog smanjenja siromaštva u Srbiji, očekuje blago povećanje te stope sa prošlogodiznjih 18,2% na 18,9% u 2020.

Takođe se konstatuje da je Srbija momentalno reagovala paketom fiskalnih i monetarnih mera na pandemiju. Efekat je, navodi se, bio povoljan, ali je imao znatne fiskalne troškove, što može da se odrazi na nagli rast javnog duga i limitiranje prostora za buduće pakete podsticaja.

Šta je rešenje?

U izveštaju se preporučuje intenziviranje reformskih procesa kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i kako bi se obezbedila radna mesta i prihodi, uz istovremeno jačanje otpornosti na eksterne šokove.

Svetska banka smatra da bi u fokusu trebalo da bude poboljšanje poslovnog okruženja i upravljanja, kako bi se povećale privatne investicije, kao i napori na podizanju kvaliteta infrastrukture.

Suše i poplave kao pretnja / Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Istovremeno, upozorava se na problem starenja i pada stanovništva u Srbiji koji za posledicu može da ima smanjenje raspoložive radne snage, što bi potencijalno narušilo konkurentnost srpske privrede.

U dokumentu se takođe ističe da bi uticaj klimatskih promena - češće i ozbiljnije suše i poplave - mogao ozbiljno da pogodi poljoprivredu i proizvodnju hrane, i da znatno uveća troškove održavanja infrastrukture.

Napredak u savladanju ovih izazova presudno zavisi od brzine procesa pristupanja EU, pri čemu bi ubrzanje tog procesa moglo bi omogući pravovremeno usvajanje strukturnih reformi i brži i inkluzivni ekonomski rast.

(Telegraf Biznis/Tanjug)