Kad drskost stanodavaca ode predaleko: Vlast im ograničila cene zakupa, oni se "svete" podstanarima
U septembru je broj dostupnih stanova pao za 42 posto, jer ih deo vlasnika radije prodaje, nego izdaje po ograničenoj ceni. Berlinske gradske vlasti ograničile su maksimalni iznos zakupa stanova kako bi sprečile iseljavanje lokalnog stanovništva, ali su time postigle suprotan efekat - došlo je do manjka jedinica.
Pre nekih osam meseci, ovaj nemački grad je na pet godina "zamrznuo" cene zakupa stanova, a te restrikcije su primorale vlasnike stambenih nekretnina da snize cene i do 40 posto, što im se ne isplati, prenosi Poslovni dnevnik.
Gradska vlast, posebno ona okrenuta levici, htela je da na taj način spreči scenario iz Londona ili San Franciska, gde je priliv radne snage - mahom u tehnološke kompanije - doveo do skoka cena stambenih jedinica. Stanodavci su u tome videli odličnu zaradu.
Za one koji bi sada u Nemačkoj prekršili uredbu o "zamrznutim" cenama zakupa, usledile bi drakonske kazne, do pola miliona evra za svaki prekršaj.
Međutim, prošlog meseca je broj stanova dostupnih za izdavanje pao više od 40% u odnosu na isti period 2019, pokazuju podaci "ImmoScouta24", vodeće nemačke onlajn platforme za kupovinu i iznajmljivanje nekretnina.
Grad podstanara
Koliki je pad u ponudi još bolje oslikava segment stanova na koji se odnosi uredba, a to su oni građeni pre 2014. godine. U tom segmentu je zabeleženo 59 odsto oglasa manje. Direktor te kompanije ističe kako se, inače, upiše nekoliko stotina upita za jedan stan, a oglasi uglavnom budu aktivni samo nekoliko dana.
Ova "kritična" situacija se ne može primeniti na nivou cele zemlje, tipična je baš za Berlin. Analitičar Kristijan Oberst kaže: "Neki bi mogli okriviti koronu, ali sam ja prilično siguran da su efekti koje vidimo u Berlinu posledica nove regulative". Tražnja za stanovima u glavnom nemačkom gradu traje pune dve decenije, pa su se vlasnici nekretnina prilično "osilili" u pogledu cena i kriterijuma.
U mnogim berlinskim četvrtima cene zakupa su se od 2009. udvostručile, s obzirom da investitori ne uspevaju da sagrade dovoljno stanova, kako bi zadovoljili ogromnu potražnju. Stoga su gradske vlasti u februaru uvele "Mietendeckel", ograničenje iznosa zakupa.
Gradski zvaničnici ističu da je ograničenje uvedeno kako bi se podstanarima dao "predah", dok se ne smisli način kako gradnju povećati na najmanje 20.000 stanova godišnje. To je četiri puta više nego što se u Berlinu gradilo pre 10 godina. Prošle godine sagrađeno je 19.000 stanova.
Međutim, ograničenje je užasnulo vlasnike stanova koji su zatražili i ocenu ustavnosti. Deo njih, stoga, radije prodaje stanove nego što ih iznajmljuje po "Mietendeckel" ceni. Prošlog meseca je broj stanova za prodaju porastao 13 posto, a onih građenih pre 2014. godine - za čak 23 procenta.
Vlasnici prave dva ugovora
Inače, Berlin je tradicionalno "grad podstanara", s obzirom da 80 posto stanovnika živi u iznajmljenom stanu. Oni koji ne mogu da ga priušte ili ne žele da kupe stan, često se suočavaju s određenim uslovima u ugovorima, čiji zakonski okvir ostaje upitan.
Sve više vlasnika zahteva potpisivanje dva ugovora.
Jedan je sa "Mietendeckel" cenom ako se ograničenje nastavi, a drugi sa cenom koja će se primenjivati retroaktivno, ako uredba gradskih vlasti bude proglašena neustavnom. Drski vlasnici čak traže da podstanari dodatno plate za nameštaj i kućne aparate.
Na primer, fotelja košta dodatnih 15.000 evra, a šporet - 10.000 evra. Nemački stručnjaci tvrde da tamo definitivno postoji "apsolutno očigledno sivo tržište".
Video: Kako naći stan u situaciji kada cene nekretnina i zakupa divljaju?
(Telegraf Biznis)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.