Sve što treba da znate o radnim mestima u vreme korone nalazi se na ovih 5 tabela

Foto: Unsplash

Međunarodna organizacija rada sprema se za znatno gori pad radnog vremena od predviđenog. Predlog stručnjaka je da nacije sarađuju kako bi pomogle u rešavanju ogromnog jaza podsticaja u siromašnijim zemljama.

Neaktivnost raste brže od nezaposlenosti i potrebna joj je pažnja politike. Postoji vrlo tanka nada za oporavak na tržištu rada ove godine, upozorava Međunarodna organizacija rada (MOR) u svojoj najnovijoj analizi uticaja COVID-19 na svet rada.

Agencija Ujedinjenih nacija, koja ima 187 država članica, očekuje da će u četvrtom kvartalu ove godine ostvariti gubitke u radnim satima ekvivalentne 245 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom, u odnosu na prethodnu procenu od 140 miliona radnih mesta.

Prihod od rada globalno je opao za 10,7%, ili 3,5 biliona dolara, u prva tri kvartala 2020. godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine.

Evo nekoliko ključnih faktora:

 1. Paketi mera pomoći ne idu dovoljno daleko

Foto: Printscreen/MOR

U zemljama sa niskim i nižim srednjim dohotkom sada postoji jaz od 982 milijarde dolara između vrednosti fiskalnih stimulativnih paketa i štete na tržištu rada nanesene pandemijom. MOR poziva da se intervencije preduzimaju u obimu koji odgovara veličini poremećaja na tržištu rada. Takođe, pozivaju vlade da osiguraju da se najavljene fiskalne mere „isporučuju brzo i efikasno“.

2. Neaktivnost raste brže od nezaposlenosti

Foto: Printscreen/MOR

Neaktivnost - oni koji nisu na poslu ili ga trenutno traže, raste brže od nezaposlenosti u svim zemljama osim u Kanadi i Sjedinjenim Državama. Ovo je zabrinjavajuće i treba obratiti pažnju.- Fokusiranje samo na promene u nezaposlenost može zavarati - upozorava MOR.

- Iskustvo iz ranijih kriza pokazuje da je aktiviranje neaktivnih ljudi još teže nego ponovno zapošljavanje nezaposlenih, pa će to verovatno otežati oporavak. Mlađi i stariji ljudi, koje je posebno pogodila kriza COVID-19, posebno su izloženi riziku jer ove dve grupe obično imaju veći rizik od neaktivnosti.

3. Ranjive i teško pogođene grupe su najugroženije

Foto: Printscreen/MOR

MRO kaže da je „kritično“ da mere politike treba da pruže „najveću moguću podršku“ ranjivim i teško pogođenim grupama, uključujući migrante, žene, mlade i neformalne radnike.

Najnoviji podaci potvrđuju da su gubici zaposlenja veći kod žena nego kod muškaraca.-

- Veliki porast neaktivnosti znači da će kreatori politike morati da prilagode odgovore na ova dešavanja - kaže MOR. „Uključujući kontinuiranu podršku prihodima i napore da se pomogne povratak radnika na posao".

4. Usklađivanje zdravstvene, ekonomske i socijalne politike biće ključno

Foto: Printscreen/MOR

Najstroži oblik lokdauna, sa zatvaranjem svih radnih mesta osim neophodnih u celoj ekonomiji ili u ciljanim oblastima - još uvek važi za oko 70% radnika u zemljama sa višim srednjim dohotkom.

Nasuprot tome, zemlje sa niskim prihodima su "znatno opustile“ ranije stroge mere, uprkos sve većem broju slučajeva COVID-19. Postizanje prave ravnoteže i vremenskog rasporeda za zdravstvenu, ekonomsku i socijalnu politiku i dalje je presudno, kaže MOR.

"Nepromišljeno ili prevremeno popuštanje zdravstvenih mera predostrožnosti stvara rizik od produženja pandemije i time pogoršava njen uticaj na tržište rada.“

5. Moramo da nastavimo da razgovaramo

Foto: Printscreen/MOR

"Socijalni dijalog" snažno je okarakterisao rani odgovor na pandemiju i treba da se nastavi, kaže MOR.

Socijalni dijalog definiše kao formalne ili neformalne razgovore između vlada, poslodavaca i radnika o pitanjima od zajedničkog interesa koja se odnose na ekonomsku i socijalnu politiku. Ovo je posebno važno jer pandemija opstaje, a izazovi postaju sve složeniji.

ILO kaže da će kreatori politike morati da održe podršku zapošljavanju i prihodima tokom narednih meseci i do 2021. godine.

(Telegraf Biznis)