Iza 90% viralnog sadržaja na mreži stoje pojedinci, a ne kompanije. Tri faze razvoja ove industrije
Ovo je definitivno vreme generacije Z koja masovno stvara globalnu realnost: više od 50 miliona mladih, ali i starijih kreativaca danas radi preko platforma Jutjub, Instagram, TikTok, i zarađuje milione dolara.
Čak dva miliona ljudi na svetu koji se bave ovim poslom (blogovanje, vlogovanje) radi puno radno vreme, a sadržaj plasira na dnevnom ili nedeljnom nivou. Studija pokazuje da iza 90 odsto viralnog sadržaja, koji nam svakodnevno privlači pažnju na mrežama, stoje pojedinci, a ne velike kompanije.
Za razliku od starijih generacija koje su se više oslanjale na TV, magazine i knjige, nove generacije "gutaju" foto, audio, video i tekstualni kontent koji prave jutjuberi, instagrameri, tiktokeri i ostali influenseri. To što u našem jeziku ne postoje adekvatne reči kojima bismo označili ova zanimanja, dovoljno govori o tome koliko su ona nova i globalna, preuzeta sa Zapada.
Danas kada možete biti slobodni u iskazivanju svog stava, raditi sa bilo kog dela planete i zarađivati od onoga što volite - mnogi mlađi, ali i malo stariji preusmeravaju svoje konvencionalne "potrebe" na onlajn zajednicu. Forbes piše da je došlo do "ogromne promene u kulturi".
Stručnjaci predviđaju da će broj influensera i kreatora-amatera naglo porasti u narednom periodu, posebno sada kada je pandemija s ekonomske strane oštetila sve zemlje, a ljude ostavila bez posla i sigurnosti. Pretpostavlja se da će ubrzo svet imati 100 miliona ovih kreativaca, pre svega pripadnika generacije Z (rođeni od 1995. do 2010.).
Sam svoj gazda
Mladi uviđaju da više ne moraju nužno da rade za drugoga, ali ni da imaju nasleđe ili veliku ušteđevinu za započinjanje svog biznisa. Dovoljno je da otvore nalog na nekoj od društvenih mreža i budu kreativni. Ipak, to nije nimalo lako. Treba uspeti među sve većom i ljućom konkurencijom.
Dobar primer za vrtoglavi uspeh je tiktokerka Čarli (16) koja ima čak 90 miliona pratilaca, a sve što radi je zabavljanje "mase" smešnim plesanjem. Platforme su postale tržište za sebe, vredno na milijarde dolara, i nikako ih ne treba potcenjivati. Ta ekonomija je, kažu stručnjaci, nastajala u tri faze.
1. Prva faza je pojava Fejsbuka (2004), a onda i Jutjuba, Instagrama i ostalih mreža.
2. Druga faza je unovčavanje "rada" na platformama, umrežavanje firmi, saradnja s pojedincima.
3. Treća faza je onaj deo gde kreativci s mreže postaju "osnivači" biznisa
Za pet do 10 godina, pojaviće se i platforme koje će pomagati pojedincima da unovče svoje ideje.
Video: Radnici koji će raditi od kuće do 2021. godine ili - zauvek?!
(Telegraf Biznis)
Video: Vučić na otvaranju deonice Moravskog koridora: "Ovo je najbolji put u Srbiji, pišemo istoriju"
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.