• 0

Korona nam je donela mnogo toga lošeg, a ovo su 4 radikalne promene

Ako postoji jedna pouka iz istorije, to je da će se ekonomija ponovo pokrenuti. Nezaposlenost će se smanjiti, plate će se povećati, berza će porasti do novih nivoa, a svetske fabrike će proizvoditi više robe nego ikad pre

  • 0
Pandemija promene

Foto: Unsplash

"Uobičajeno je čuti kako ljudi govore da je epoha ogromnog ekonomskog napretka koja je obeležila prošli vek završena. Da je pad prosperiteta verovatniji od poboljšanja u deceniji koja je pred nama", ovo je napisao poznati ekonomista Džon Mejnard Kejns 1930. godine, u vreme Velike depresije.

Ove reči bi se, međutim, jednako lako mogle primeniti i danas. Svet je ponovo zaokupljen lošim vestima. Korona je promenila sve, maltene preko noći, i stvorila "novu normalnost" za milijarde ljudi na planeti. Neki su se suočili sa zdravstvenim, neki sa finansijskim problemima, a neki sa oba ova izazova.

Ali, iako je sada teško sagledati širu sliku, istorija pokazuje da čak i najdublje recesije dugoročno donose neki boljitak. Uprkos zastojima tokom Velike depresije, recesiji koja je usledila nakon Drugog svetskog rata, naftnim šokovima 1970-ih i krizi od pre 12 godina, realni BDP po stanovniku je eksponencijalno rastao u 20. i 21. veku.

Ako postoji jedna pouka iz istorije, to je da će se ekonomija ponovo pokrenuti. Nezaposlenost će se smanjiti, plate će se povećati, berza će porasti do novih nivoa, a svetske fabrike će proizvoditi više robe nego ikad pre. Krize često donose pozitivne promene. Na primer, Vlada Velike Britanije ublažava ekonomski uticaj pandemije upotrebom alata, široko razvijenih za vreme ekonomskih previranja 1930. godine.

4 radikalne promene koje će nastupiti nakon korona krize:

1. Prvi svetski rat i zaposlene žene: Pre nešto više od jednog veka, ženama u Velikoj Britaniji nije bilo dozvoljeno da poseduju imovinu, otvaraju bankovni račun ili rade kao pravna, odnosno fizička lica. Sifražetkinje su s pravom protestovale, ali britanskom društvu je "bio potreban šok" da bi sproveo plan u delo. Taj ogromni šok bio je Prvi svetski rat. Između 1914. i 1918. godine više od milion žena pridružilo se radnoj snazi da održi ekonomiju.

Radile su na mnogim poslovima koji im ranije nisu bili dostupni - u fabrikama i prodavnicama, kao vozači, pa čak i za policiju. Svoj posao su radile izvanredno i to za manje novca nego što su dobijale njihove muške kolege. Prva poslanica Konstans Džordžina Markjevič izabrana je 1918, a godinu dana kasnije usvojen je Zakon o rodnoj diskriminaciji.

žene inženjeri

Foto: Pixabay

2. Drugi svetski rat i zdravstvo: Ova kriza bila je katalizator za stvaranje Britanske nacionalne zdravstvene službe (NHS). Pre NHS-a, kada je neko trebalo da koristi medicinske usluge, od njega se očekivalo da plaća bolnicu ili privatnog lekara. Ovaj temelj je postavljen kada su ratni napori zahtevali da vladine medicinske usluge postanu dostupne svima.

Ratna razaranja preusmerila su fokus nacionalne agende za oporavak na dobrobit ljudi, a NHS je osnovana 1948, uprkos protivljenju nekih lokalnih vlasti, pa čak i lekara. Iako je NHS od tada prošao kroz mnoge promene, i dalje nastavlja da deluje u skladu sa svojim osnovnim principima koji bi trebalo da se finansiraju iz opšteg oporezivanja i pružaju besplatnu zdravstvenu zaštitu svima koji ga koriste.

3. Recesija i studiranje: Utvrđeno je da recesija i nedostatak poslovnih ponuda čine da se ljudi više odlučuju za obrazovanje, odnosno pohađanje fakulteta. Važno je da se ovaj napredak održava i tokom sledećih generacija - ako su vaši roditelji završili fakultet, veća je verovatnoća da ćete i vi. Obrazovanija radna snaga teži da ekonomiju učini produktivnijom, profitabilnijom i svestranijom. Ali, tu nije kraj. Visoko obrazovanje takođe ima blagotvorne efekte na zdravlje društva, stopu kriminala, glasanje na izborima i volontiranje.

Elektrotehnički fakultet, Beograd

Elektrotehnički fakultet u Beogradu / Foto: Shutterstock

4. 2000. godine i kreativno uništenje: Ekonomske krize često dovode do napuštanja neefikasnih ili zastarelih struktura. Novi i zdravi entiteti pojavljuju se na njihovom mestu, kroz ono što je austrijski ekonomista Jozef Šumpeter nazvao "kreativnim uništenjem". Pucanje "dotcom balona" je sjajan primer za to.

Početkom 2000. godine, indeks "Nasdaq" se srušio nakon godina rasta cena akcija internetskih kompanija. Mnoge firme sa lošim performansama su se zatvorile, a svoj rast zasnivale su na hajpu (pometnji) oko interneta i povoljnom kreditnom i poreskom okruženju kasnih 1990-ih. Istovremeno, taj krah je ubrzao rast eBay-a, Gugla, Amazona i drugih tehnoloških kompanija, promenivši praksu milijardi potrošača.

Dobre vesti su trenutno retke i u senci smrtnih ishoda i neizvesnosti. Ipak, stvari će se poboljšati, i to uskoro. Biće uvedene odobrene terapije protiv kovida-19, a jedina šteta koja se ne može popraviti je gubitak ljudskog života. U međuvremenu, treba nastaviti biti odgovoran prema sebi i drugima.

Osnaženo javno zdravlje, smanjenje nepotrebnih putovanja na posao, manje zagađenja i međunarodna farmaceutska saradnja mogu poboljšati naš svet. Baš kao i povećanje plata.

Video: Najveći ekonomski izazovi u narednih 10 godina

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke